Несврстано

Kukulele, čuda velikoga

October 31, 2013

Imam tog komšiju koji i leti i zimi sa sinom prodaje knjige na ulici. Polovne, nove, pocepane, išvrljane, podvučene, očuvane, uprljane, dečje, davno zaboravljene, sveže izdate. Posle dvadesete kupljene knjige su me upamtili i tepaju mi kako sam im miljenica. Stariji komšija mi daje veći popust i uvek komenatariše kako sigurno dolazim zbog njegovog sina, a sin uvek pokušava da izvuče koji dinar više i proda po ceni većoj od tatine.
Kad smo se doselili pre godinu dana, imala sam ritual šetnje sa Evanom. Obučem ga, ušuškam u kolica, nasečem kruške i jabuke i idemo u istraživanje Zemuna. Ali prva stanica nam je klupica pored koje oni prodaju knjige.
U tom periodu smo napravili našu omiljenu policu za knjige. Iako smo imali već dosta knjiga, uvek je bilo mesta za još, te je ovo bila savršena prilika i za popunjavanje police i za istraživanje nekih novih autora.

Knjige u džungli

Knjige i Zara u džungli

Foto priča, Kreativni kutatk, Razmišljanja

Šoljica čaja i čašica razgovora

October 23, 2013

Ne znam kako je sve počelo i ne znam koliko dugo traje, ali znam da se sve jako brzo desilo i da sam ih zavolela preko noći, a tada ih još nisam ni poznavala.

Njih je tri. Sve su jako kreativne, lepe, pametne, interesantne, inspirišuće i zabavne. Čitajući njihove tekstove, recepte i ideje i gledajući njihove fotke, ulazila sam u neki čudan svet – svet mašte i lepih stvari. Bilo mi je sve jako čudno i novo. Moje omiljene boje su crna i šarena. Ne volim pastelno, ne volim ukrase, ne volim šoljice i čajnike. Nisam preterano romantična, ne vodim previše računa o detaljima u kući, imam najobičnije, jednobojne, dosadne tanjire, najveće moguće šoljetine i najčešće serviram ručak u činijama. Kad se desi da slučajno dobijem cveće, stavljam ga u teglu jer vaz(n)u nemam. Oblačim se na štrafte i imam instant frizuru.

Beba, Foto priča, Njuhova priča, Porođaj

Rađanje porodice

October 4, 2013

“Bebac je odlučio da se rodi, izgleda. Čujemo se kad ustaneš…”.
I tom porukom je počeo moj dan. Osvanula je sreda, 17. jul 2013. godine.
Par sati kasnije, bila sam u Novom Sadu. Srce mi je lupalo kao ludo. Išla sam da fotografišem porođaj.

025Danijela i ja smo se upoznale na obuci za dule. Kažu da se slični ljudi privlače i ja verujem u to. Nismo imale puno vremena za ćaskanje, ali mi je brzo postala jako draga. Možda je presudan momenat bila i vežba u kojoj smo se nas dve gledale u oči i imale zadatak da slušamo jedna drugu o razlozima zbog kojih želimo da postanemo dule. Ja se ne sećam koji je moj tada bio razlog, ali se sećam da sam iz njenih očiju čitala mirnoću, staloženost, razumevanje, ljubav i sigurnost.
Šta je dula, najbolje je opisala naša drugarica, dula Nataša u njenom tekstu o pratilji porodilje otvorenog srca.

Jurotrip, Putovanja

Jurotrip, dan četvrti

September 11, 2013

Pedeset nijansi zelene. To je ono što je izašlo iz mog grla tog jutra kad sam se probudila. Volim slikovitno da objasnim, nema na čemu. E to grlo je vapilo za jednim vrućim, sočnim, aromatičnim čajem te se mi brzo spustimo na doručak. U ovom hotelu kao da su znali da mi idemo na žurke pa doručak produžili do 11.

A doručak švedski, ovaj, nemački sto, brdo klope, no ništa toliko zanimljivo kao što je izgledalo dok smo prilazili. Pržena jaja, 1000 vrsti jogurta i mleka sa pahuljicama, neke viršle, kobasice i hlebovi… Veliki izbor čajeva, doduše, baš ono što mi treba. Pa možeš sam da nacediš sok, pa da napraviš kafu, izabereš sastojke sa kojim čika kuvar može da ti isprži jaja… Pojedosmo mi po nešto, popismo kafu i čaj, a onda spazismo, kad su se već svi razišli, da postoji veliki poslužavnik samo sa sirevima. Ogromni kolut bria, sitno narezan ementaler, kocka buđavog i parče velikog, tvrdog, narandžastog sira. A uz sireve neki džem od slačice, rekla bih. Narandžasto, slatko, krcka pod zubima. Kad se ukobinuje sa budžavim sirom, odzvanja u ustima kao najlepša Justin Biberova balada.

Jurotrip, Putovanja

Jurotrip, dan treći

September 6, 2013

Nakon “parents gone wild” petka večeri u Pragu, idemo ka Nemačkoj, tužni što nismo ostali duže (ili došli ranije, kao što je bilo planirano) kod Maje i Pere, ali sa odlukom da ćemo se vratiti ponovo.

Put putujemo

Put putujemo

Idemo u Hanover i to, ni manje ni više nego na žurku. Ta žurka je zapravo i povod našeg putovanja. Kumov brat puni 40 godina i to je već sam po sebi dobar razlog za dobru žurku. Brat mu pravi žurku (naš kum, zvaćemo ga Andre) i na neki način je iznenađenje. Nigel, slavljenik, zna da će biti žurka (to im je već tradicija jer je i sam napravio žurku iznenađenje svom bratu, Andreu za njegov 40. rođendan), ali ne zna ništa više o njoj. Niti gde je, niti kad, niti ko dolazi. Sad kad smo to razjasnili, možemo dalje.

Jurotrip, Putovanja

Jurotrip, dan drugi u Pragu

August 28, 2013

Нисмо навили сат. Пробудили смо се таман на време да водимо децу у вртић. То је тај биолошко родитељски сат. Никад тачан кад треба, али се зато изненада појављује на одмору.
Јана нам је, као права српска домаћица, изнела на сто све српске, сочне, здраве производе и приуштила прави угођај за време доручка. Тешко нас је било истерати, али смо оставили ракију да утоле тугу због нашег одсуства. Јана и Јан, хвала вам још једном што сте нас угостили, прошетали, нахранили, наспавали и срећне послали даље. Кад год вас пут нанесе, а ви код нас. Чак ћемо и бајкове да увеземо у спаваћу собу, да се осећате као код куће :D.
Крећемо пут Прага. Јана нас је упозорила на стање путева ка Брну и била је у потпуности у праву. Очајни су. Труцкави, бучни (када се вози преко њих) и ништа нисам могла да пишем успут.
Чешки невидљиви гранични прелаз смо прешли брзином 120км/х и тек на некој следећој станици схватили да смо променили државу по мобилној мрежи и цени у крунама. Видела се велика разлика у односу на Словаке. Било је више пива на рафовима.
Ближио се моменат сусрета моје жене и мене. Да вам испричам причу како се ми знамо. Било једном једно србовање. И био једном један форум на србовању. И тамо су се скупљали разни људи, а они најбољи остајали. Имали смо интерне форе, скупљали смо се редовно и уживо, упознавали се, дружили. Чак су нам сви слали разгледнице са летовања, баш сам их пре који дан видела и умало сузу пустила. И била ту једна жена. Појавила се, представила и била наша. Одмах ми се свидела, чим сам је угледала. Реко’ ово мора да је нека кул жена.
И остало је хисторија. Упознале смо се након пар година кад су она и Пера дошли у Бг и одмах нам је било јасно да смо једна другој суђене.
И ето мене на путу до ње, 5 година након нашег последњег и првог виђања.
Стижемо, паркирамо се испред зграде и чекамо је да изађе из трамваја. Ето ње, иде нам у сусрет, жена моја. Знамо се годинама, видимо се други пут и то нам је тако нормално. Загрљаји и пољупци пљуште, срца нам вијоре изнад глава, жене уједињене.

Jurotrip, Putovanja

Jurotrip, dan prvi

August 23, 2013

Дан је почео као и сваки претходни, буђењем. Евана смо претходно вече овдели код Владине маме у НС, а у моменту буђења је моја мама водила Лиама у вртић.

“Будеш добар, чуваш баку?”
“ДА!”
“Немој да бринеш, брзо ћемо се вратити и донећемо пуно лего коцкица и онда ћемо….”
“Ћао мама.”
Или смо ужасни родитељи или имамо веома самосталну децу.

Ко ме прати на инстаграму, могао је да види Еванову малу, наранџасту кутијицу коју је спаковао за одлазак код баке.

Данашњи план пута је укључивао Хрватску, Мађарску, Словачку и Чешку. Нећемо журити, али би било сјајно да стигнемо до увече на пиво у Праг са Мајчетом.
Увече смо проверил километражу и видели да Праг заправо и није тако далеко и да по гоогле мапсу стижемо за 9 сати (околним путем).

Foto priča, Njuhova priča, Razmišljanja

Њена прича – Ана

August 19, 2013

Она воли да кува, а воли и да подели оно што је скувала са вољеним особама. Воли животиње и воли да чита. Воли двориште, воли слободу, воли море и морску храну. Она воли воду, воли сунце и воли лето.

Ana 020

Ana 012

Ana 013

Ana 014

Она воли и да шије. Воли да, својим умећем, другима оствари модне жеље. Воли да креира, да буде креативна, да ствара и инспирише.
Воли Нови Сад и воли да кува зимницу.

Ana 015

Ana 016

Ana 017

Ana 018

Ana 010

Ana 008

Ana 011

Воли своју децу, своју кућу и све успомене које је везују за њу. Она мора да прода своју кућу јер је постала превелика од кад су деца отишла из ње својим путем.
Она воли да машта о новој кући, мањој и дворишту за њу и све њене животиње.

Ana 004

Ana 005

Ana 006

Ana 007

Foto priča, Putovanja

Gej Par(iz)ada

August 12, 2013

“You got a toothbrush? We’re going to London. Do you hear that, Doug? I’m coming to London.”

Samo što je ovog puta nije bio London već Pariz. Zašto? A zašto da ne? A i Irena je tamo, uči francuski, a gde je Irena, tu je dobar provod.
– Stižemo večeras. Gde se nalazimo?
– Maison blanche, linija 7.
– Vidimo se.

Našli smo se na dogovorenom mestu, u cveću pored stanice. Upoznale smo Irenine drugarice i udruženim koracima krenuli ka masi.

– Gde idemo?
– Idemo na gej paradu.

To je zapravo bila prva gej parada od priznavanja gej brakova u Francuskoj. Nismo do sad bili ni na jednoj. Očekivali smo mnoštvo boja i brze muzike. To smo i dobili.

You've been warned!

You’ve been warned!

Mesta za princezu

Mesta za princezu

Najzgodniji momci na paradi

Najzgodniji momci na paradi

No dress code

No dress code

Hajde da se volimo

Hajde da se volimo

Hajde da se volimo

Hajde da se volimo još malo

Foto priča

Acroyoga

March 21, 2013

Кад сам добила сестру, волела сам да изводим разне акробације са њом које су укључивале ношење на раменима док возим ролере или превртање преко главе и између ногу док играмо twist. Дешавало се и да је нашминкам и обучем у млекарицу, али то није битно за ову причу.
Једна од ствари у којима је и она уживала је да је ставим на своја стопала док лежим на леђима и симулирам лет авиона, што покретима, што звуцима. Некад се само опуштала и балансирала, а некада била немирна и уз смех падала на кревет.

Није се пуно тога променило од тада, осим што је она порасла, а ја добила своју децу коју могу да…кхм, са којима могу да се играм. И тако сам ја била убеђена да је то нека игра коју само ми одрасли практикујемо са децом, кад сам видела фотографије моје другарице на facebook-u где је изгледало као да она то исто ради али са својим другарицама и другарима.