Beba, Razmišljanja

Za mame

March 24, 2014

I dok sedim u kancelariji, pijuckam kaficu, u pozadini se čuje neki online bluz radio, kucam, pišem, radim, komuniciram, naletim na ovu fotografiju i ne mogu da verujem kako je sve brzo prošlo.

Sa decom u kući

Leto je, toplo je, vrelo je. Sa decom sam 24h. Spremanje doručka, užine, ručka, užine, večere… Igranje, skakanje, šetanje, hranjenje, mrljanje, prljanje, brljavljenje, plakanje, piškenje, kakenje, spavanje i tako u krug. Nemam vremena za sebe, za tuširanje i samostalni odlazak u toalet. Nedostajem sama sebi, nedostaje mi mir, tišina. Sanjam o momentu kada ću moći da prostrem veš bez dečijih rukica na mojim nogama i plača da ih uzmem. Da pročitam knjigu, da uradim nešto za sebe, nešto što samo ja volim. I tako, četiri godine kasnije, ja imam sve to o čemu sam tada maštala, a tako se raznežim kada vidim ove fotografije i setim svih momenata provedenih sa bebama, setim se tog mirisa sveže napravljenog ručka, mirisa opranog veša, mirisa dečije kosice i nežnih glavica kada se naslone na moje grudi i žele da ih utešim. I nedostaje mi. Sve mi to nedostaje i volela bih da sam tada bila svesna da će sve to jako brzo proći, da se prepustim i malo više uživam u tom periodu. Periodu kada je jedino što im je potrebno moja ljubav, razumevanje, zagrljaj, tiha uspavanka i pažnja. I par gutljaja ili zalogaja zdravog obroka.

I zato, podrška svim mamama koje su trenutno sa svojim bebama, koje ponekad grivnu u svoj telefon da provere društvene mreže i dobiju osećaj da su i one deo tog odraslog društva koje ne guguće, kojima vreme jako sporo protiče, kojima nedostaje posao, druženje, knjiga, izlazak, san… Brzo će proći taj period, mnogo brže nego što možete i da zamislite. A onda vam samo ostaju fotografije koje ćete sa setom gledati, bebeće loknice u radosnicama, po koja uramljena čarapica i lepe uspomene na taj deo vašeg života. I pitanje “O zašto nisam malo više uživala”.

Evan na grudima

010

009

011

You Might Also Like