Porodica, Razmišljanja

Zašto je troje (četvoro, petoro…) lakše od jednog

May 13, 2016

Koliko ste puta to čuli, a koliko ste puta prevrnuli očima i pomislili “Ma, pričaju gluposti, ja i sa ovim jednim jedva izlazim na kraj, kamoli troje”. Ili pak rekli na glas istoj toj majci koja se zagonetno smeškala, klimala glavom i govorila “da, da, znam, tako je i meni bilo sa jednim, ali STVARNO je lakše kad ih je više”.

Ako ste dovoljno hrabri, i sami ćete se upustiti u avanturu podizanja nataliteta i u pola noći jednog aprilskog dana pisati ovaj tekst ili jednostavno zaključiti da rizik nije vredan truda. “Taman je poraslo, ne diraj”, reći ćete.

Neko stručan, ko se dovoljno pozabavio tematikom bi vam svakako mogao objasniti zašto je to u teoriji, ali eto par razloga iz prakse.

Samostalnost

Hteli oni to ili ne, hteli vi to ili ne, starija deca će morati brže da postanu samostalnija. Inače će ostati da sede na wc šolji dok ne promuknu od vikanja “gotovoooo”. Jer i uz vašu najveću želju, vi jednostavno ne možete da budete na više mesta u isto vreme. Osim ako nemate slobodno veče. Tada stižete i u bioskop i u restoran i na operu i na probu hora i kurs pletenja…

Društvo

Vaše dete više nikada neće biti usamljeno i nikada neće reći da mu je dosadno. Osim ako mu stvarno nije dosadno. Dobra strana višečlanih porodica je to što u svakom momentu neko ima društvo. Loša strana velikih porodica je što u svakom momentu između njih može nastupiti svađa, vika, dreka, otimanje. I to baš u momentu kada vama kipi mleko, kada najmlađe briše pod četkom za wc, kada ste prethodnu noć spavali 4h sa barem 6 buđenja i kada vam zvoni fiksni telefon, a vi nemate nikog starijeg od 35 u kući! Ali hej, stvarno je divno gledati ih kako se igraju, vole, poštuju i brane. Makar to bilo i kada vi grdite jednog, a drugo stane u njegovu odbranu. Sigurno niste nikada ranije tako intenzivno osetili ponos i bes u isto vreme. Vreme je da naučite kako da se nosite sa svim životnim izazovima, uključujući i koktele emocija.
Ko je rekao mohito?

Kriterijumi

Već nakon drugog deteta ste prestali da budete u toku sa knjigama, radionicama i kursevima na temu roditeljstva. Shvatili ste da je najbolje da pratite svoj osećaj, da mu verujete i da sa poštovanjem podižete vašu decu. Da se pundravci isteruju izlaskom napolje, da ako dete plače i histeriše, znači da mu falite i da traži vašu pažnju i da je jedan od vaših glavnih ciljeva tokom dana da su deca u 9 u krevetu, okupani, siti, zdravi, umorni i srećni. I na broju.

Nerazmaženost

Razmaziti troje dece je nemoguće. Osim ako niste sportista, tajkun ili samo milioner. Moraće da nauče da dele igračke, knjige, sobu, hranu, garderobu, sladoled, džojstik, kompjuter, bicikl, trotinet, roditelje, bake, deke… Ili barem da se bore za iste.

Prepuštanje i opuštanje

Ne možete sve kontrolisati, ne možete sve znati. Ne možete sve planirati, ne možete sve stići. Morate izgraditi poverenje prema sebi, deci, partneru, ljudima koji rade sa vašom decom, naučiti da delegirate i da brinete o sebi. Jer vi ste ono što spaja, što drži, kao jaja u pohovanim tikvicama. Ključni sastojak, ključna osoba. A i kad pomislite šta će biti sa svima njima ako se vama nešto desi, shvatite da je vreme da zakažete ginekologa, mamograf i masažu.

I za kraj, kako kažu u politici, lakše je upravljati masom nego pojedincem. Isto to važi i za porodicu jer one i jesu država u malom. A keve? Keve su predsednici, razume se!

Tamara-Zidar-troje-dece

  • Ovaj tekst je objavljen na Keva.rs roditeljskom portalu.
Comments

You Might Also Like