Browsing Category

Putovanja

Bali, Evan, Liam, Putovanja

Zatvorena putanja

October 2, 2012

I, da li ste se svi pitali šta se na kraju desilo, po našem povratku iz Istanbula?
Pa, vratili smo se. Preživeli. I auto je preživeo, evo ga na parkingu ispred zgrade.

Dobra strana priče je ta da nas je auto, u malo prašnjavijem stanju, ali čitav, čekao na parkingu Ataturk aerodroma u Istanbulu. Dobra strana priče je ta da je auto upalio bez problema, nakon skoro mesec dana čamljenja u tamnoj gažari aerodromskog parkinga. Dobra strana priče je što smo imali keša na kartici da platimo mesec dana parkinga. Naplata po danu. Dobra strana priče je što nas je sve to koštalo manje od 500EUR. Loša strana je ta da je sve ukupno koštalo 350EUR i da smo jednostavno morali da prihvatimo činjenicu da ćemo se ili rastati od tog novca ili od našeg milog auta. Bilo je vrlo napeto. Svako je imao neku svoju priču, deca su imala svoj plač, svi smo bili malo na 3 ćoška, ali smo zato seli u auto na 4 točka i krenuli dalje. Čim smo izašli iz garaže, odahnuli smo, opustili se, rekli “ah, pa šta sad da se radi, jedna lekcija naučena…” i nastavili dalje. A nadamo se da će još neko naučiti lekciju iz ove naše priče i neće napraviti istu grešku. Dakle, ključne reči. Ataturk aerodrom parking yok! Ataturk aerodrom parking yok! Ataturk aerodrom parking yok!

Bali, Evan, Liam, Putovanja

Дан 26 – Повратак дружине

April 23, 2012

Знали смо да ће доћи и тај, последњи дан и нисмо знали да ли да му се радујемо или да тугујемо.

Лиам ради веб чекин

Лиам ради веб чек-ин

Доручак

Доручак

Како све остављамо за последњи моменат, договарамо се са власником смештаја када возач долази по нас, пакујемо половину ствари, експресно радимо куповину сувенира и одлазимо на ручак у наш стандардни ресторан где једемо ону рибу у пиву. Таман смо сели, наручили храну, почиње олуја. Лети песак, лете ствари, киша пада као да је неко сипа из кофе. У последењем моменту успевамо да се сакријемо од кише и ручамо наш последњи оброк на Балију. Нисмо баш расположени. Ближи нам се тренутак истине, а ми не причамо о томе. Не знамо какав ће нам бити пут назад и не радујемо му се баш. Када смо долазили, било је једноставније. Нисмо знали шта нас очекује и радовали смо се непознатом (авиону, острву, обали, палми…). Сад тачно знамо и колико траје пут и шта нас све чека и мало нам је фрка.

Bali, Beba, Evan, Putovanja

Дан 25 – Дан пре последњег дана

April 9, 2012

Неким чудом смо успели брзо да се спакујемо и кренемо док још сунце није јако пржило. Данашњи план нам је био да посетимо храм ”Бесаких” ( http://en.wikipedia.org/wiki/Mother_Temple_of_Besakih ). Налази се на планини Агунг и једно је од најзначајнијих храмова на Балију и Индонезији. Оно што је нама било најинтересантније у причи о храму је чињеница да је остао нетакнут након ерупције вулкана 1963. Кажу да је лава прошла тик поред комплекса храмова којих има 22 и имају степенасти кровић који подсећа на…па, степенице.

Бесаких

Бесаких

Вожња је трајала неко време, представу немам колико, а ми се паркирали и чим смо угасили климатизовани ауто, осетили смо колико је вруће напољу. Нисмо имали избора него смо се запаковали и кренули да се пењемо. Свако је имао по једну бебу на грудима или леђима, осим Немање. Он је био задужен за фотографисање.

Окамењени

Окамењени

Кровне степенице

Кровне степенице

Bali, Evan, Liam, Putovanja

Дан 24 – Акција

March 28, 2012

Пробудили смо се у неко нормално време, али смо се развлачили и тек негде око 11 успели да узмемо и ауто и спакујемо се у исти и кренемо. Одлучили смо тог дана да обиђемо град Убуд. Налази се 20ак километара северно од Санура (рекла сам већ да је овде све од свега удаљено 20км). Вожња је била пријатна и брзо смо стигли. Пут до Убуда је водио кроз мале градиће, тако да нисмо ни имали утисак да само уопште изашли, а ни ушли у град. Све је деловао као да је један град(ић). Прва станица у Убуда нам је била музеј и то Бланков. Антонио Бланко је сликар који је у једном моменту свог живота дошао на Бали и ту одучио и да остане. Оженио је локалну девојку која је плесала балинежански традиционални плес и која им је родила 3 ћерке и једног сина. Крајем прошлог века, Бланко је одлучио да у оквиру своје куће отвори музеј и то је урадио 1998 године. Умро је годину дана након тога, а на имању данас живи његов син Марио који је наследио уметничке гене.

Bali, Evan, Liam, Putovanja

Дан 23 – Последња селидба

March 12, 2012

Кум је устао сабајле и отишао на роњење, а ми се покочени пробудили и сишли доле на доручак. Био је бафе и кад смо му прилазили, одушевили се количином посуда, али се испоставило да нема баш пуно неке интересантне клопе за нас, а и за столом је било 60 степени што ником од нас није пријало, те смо брзо одустали од доручка и отишли да се спакујемо.

Овако се ми пакујемо

Овако се ми пакујемо

Иако је нови смештај удаљен само стотинак метара од хотела, морали смо такси да зовемо јер сами не би могли све ранчеве и кофере да понесемо, а и пут до смештаја је мала, уска уличица којом само мотори могу да прођу, те смо колима морали околним путем.

Воћка дана - маракуја

Воћка дана - маракуја

Смештај је супер, собе су огромне, у опису пише да имају 50 квадрата. Нема пуно намештаја, фино је опремљено, кревет је велик, а наша прицеза Лиам има љубичасти кревет са балдахином.

Bali, Evan, Liam, Putovanja

Дан 21 и 22 – Ко о чему, ми о селидби

March 10, 2012

Немања је данас опет био на роњењу, а ми смо имали задатак да пронађемо нови смештај, јер је, ако сам заборавила да споменем, и овај резервисан од сутра, а ту су нам рекли тек када смо пренели све ствари. Спавање, доручак, купање, веш и остале кућне ствари нећу ни да спомињем јер се подразумевају.

Баш га воли :)

Баш га воли 🙂

Поподне крећемо у акцију и први стоп нам је неки државни хотел који је јако фенси, на обали, са прелепим бунгаловима, али једина мана му је та да је често заузет. Ту се одржавају неки државни семинари, састанци, курсеви и тада није никоме другом дозвољено да борави у хотелу. Деси се да буду слободни, али не постоји резевација унапред већ све на лицу места. Тако и одлазимо, на препад их питамо за 2 собе или бунглов или нешто за све нас, кажу има, али само за 2 дана. Баш нам је било жао, али настављамо даље са потрагом.

Bali, Beba, Evan, Putovanja

Дан 19 и 20 – Сасвим обични дани

March 9, 2012

Опет ћу искористити кишу као изговор да напишем двоброј. Заправо киша није ни падала, али ћемо се правити да јесте, јер ако не напишем сада двоброј, наставићу да пишем блог и кад се вратимо кући, а то је тешко оствариво јер ћу пола ствари до тада заборавити.

Ња

Ња

Дакле, киша је падала тог дана, лила је као из кабла. Купали смо се у базену, играли кофицама, јели јапанску клопу за ручак и посебне, ексклузивне јапанске јегуље, шетали се увече поред мора и одмарали.

Рудолф и Лиам

Рудолф и Лиам

Вувувуву

Вувувуву

Све играчке на броју

Све играчке на броју

Јапанске јегуље

Јапанске јегуље

Кажи ААА

Кажи ААА

Гекончић

Гекончић

Једно обично вече поред мора

Једно обично вече поред мора

Немања цар, краљ, првак у скоку у даљ

Немања цар, краљ, првак у скоку у даљ

Bali, Evan, Liam, Putovanja

Дан 18 – Птичице селице

March 8, 2012

Освануо је нови дан, као створен за нову селидбу. Одлука да остајемо и даље ту где смо је пала након што смо погледали једну вилу у близини тако да смо узели кључеве од новог апартмана који је у истом хотелу али тик до базена.

Вила коју смо обишли је иначе божанствена – http://www.airbnb.com/rooms/161855. Пространа је, намештај је диван, одлично озвчење унутра и напољу, пројектор за филмове, базен, свака соба има огроман кревет и своје купатило са кадом у поду и туш кабином под ведрим небом са белим, глатким каменчићима по поду. Између две спаваће собе је дневна соба која је на отвореном где лепо пирка ветрић и где је дивно проводити време. Међутим, Лиам је покушао да им раздрнда дрвене фигурице које су стајале напољу, отворио је стаклене свећњаке и дувао у свећице и покушао да ускочи у базен и то све у року од два минута. Такође смо видели пар комараца што је био знак да ће их увече бити још више, па смо тешка срца ипак морали да одустанемо од виле. Вила је као створена за одрасло друштво, али не за породице са децом. Мада је власник рекао да планирају сређивање јер и сами имају двоје мале деце.

Bali, Evan, Liam, Putovanja

Дан 16 и 17 – Путујући дан

March 6, 2012

Користим данашњи дан да спојим два дана у један дан са претходним даном и данашњим даном у један дан данашњи и јучерашњи дан са данас. То чиним зато што је претходни дан од данашњег дана био кишни дан који смо углавном провели код куће што је пријало и бебама и нама. Узели смо неке дивидијеве из библиотеке поред рецепције са намером да гледамо неки филм кад деца заспу, али авај, свако је морао ”само још ово” да уради на свом рачунару, а кад је све било готово, сат је показивао 2 после поноћи.

Наредног јутра смо одлучили да изнајмимо ауто и мало се провозамо и проверимо те фантастичне плаже. Први стоп нам је била позната Нуса Дуа, цела обала и плажа попуњена хотелима са 5 звездица.

Уредно подшишана травица

Уредно подшишана травица

Како је била недеља, било је доста и домаћих људи који су делили један мали део плаже који није под крилом фенси хотела.

Bali, Evan, Liam, Putovanja

Дан 15 – Филмски дан

March 3, 2012

Дивно је било спавање у новој кућици, чак толико дивно да смо Еван и ја преспавали доручак који је, по причи мојих укућана био ф е н о м е н а л а н. ”Али имају и свој eggs station”.

Док су ми све то лепо описали и средили утиске са доручка, већ је дошла следећа тура за дечији спавањац и ја сам добила прилику да се напокон окупам у мору. Чим су деца заспала, кум(а) и ја смо трком улетели у слани бућкуриш и мало се играли, пливали, гњурали, испробавали салинитет воде. Кад смо све то одрадили са морем, онда смо се преселили у базен па све ту поновили. А онда, као врхунац приче, успела сам и да легнем на ЛЕЖАЉКУ и дремам на сунцу чак 5 минута. То је невероватан луксуз и ја сам захвална својој породици, пријатељима, месецу, венери и целом свемиру 😀 Од кад имамо децу, са сетом гледам те људе који ноншалантно леже у удобним лежаљкама и читају књиге, као да немају двоје мале деце од којих једно ради на дурасел батерије. А иначе уопште не волим излежавања по сунцу – то је досадно, неинспиративно и крајње непотребно. Е па пријала ми је та досада 🙂