Browsing Category

Putovanja

Porodica, Putovanja

Kampovanje sa decom na moru

May 19, 2016
Zaton-1-8

Kampovanje sa troje dece mlađih od pet godina, od kojih najmlađi ima tri meseca, a vi oskudnog kamperskog iskustva, zvuči zanimljivo i zabavno jedino ako volite izazove, adrenalin ili ako ste jednostavno mazohista.

Želeli smo prirodu, opušten ambijent, peščanu plažu i što kraći put do tamo kolima. Nije nas usrećivala pomisao na skučeni apartman u kom provodimo veći deo vremena zbog jakog sunca i usklađujemo spavanja troje dece uz borbu oko (ne)paljenja televizora, gledanja crtaća i izbegavanja besomučnog drndanja modernih uređaja za zabavu dece, ali i odraslih.

Kampovanje je zvučalo kao idealna opcija. Ali gde? Kako? Šta nam je sve potrebno? I šta mi zapravo znamo o kampovanju?

Sa istraživanjem smo krenuli u maju mesecu. Čari društvenih mreža su me dovele do žene koja godinama već letuje sa porodicom u organizovanim kamp letovalištima i ima zavidnog iskustva u tome. Njeno ohrabrivanje, podrška, informacije i saveti su umnogome doprineli da sada pišem ovaj tekst. I zato hvala Mariji na svemu tome u ključnim momentima.

Comments
Porodica, Putovanja

Sedam lekcija sa putovanja

May 7, 2015
010

Počelo je sa prebrojavanjem jednog deteta. Sada ih imamo tri komada. Deteta. Svaki izlazak iz kuće – brojimo. Svaki odazak na spavanje – brojimo. Je’n, dva, tri. Broj tri je još uvek mali, pa ne može da pobegne. Ili je u kolicima ili u marami. Sva sreća da se ne rađaju kao ždrepčići, spremni da potrče odmah. Ostali bismo verovatno samo na jednom. Detetu, ne ždrebetu.

Putovali smo i pre dece. Kad smo mogli i gde smo želeli. To su uglavnom bile bekpek, samostalno organizovane ture po Africi i Aziji. Evropa nas nije zanimala. Čak je i prvo putovanje našeg prvog mezimca bilo po afričkom kontinentu, ako računamo period dok je bio u mom stomaku.

001 (1) 002 (1)014

Kada je odlučio da se rodi i kada smo završili sa smišljanjem imena, zajedno sa prijavom smo mu i izvadili i pasoš.
Jer –  nikad se ne zna kada će čovek poželeti da ode iz zemlje.

Comments
Foto priča, Putovanja

Zidaonik

December 23, 2013

Ne znam ko je taj Nik i zašto je kopao, ja znam da smo mi zidali. I to ni manje ni više iglo. A sve je počelo tako što smo želeli da idemo na džipijadu.
Šta je džipijada, pitate se? Osim što je opšte prihvaćen i manje fensi izraz za takmičenje terenski vozila po blatu, to je neverovatan poriv ljudi da se zaglavljuju i onda odglavljuju, a u isto vreme smrzavaju i prljaju.

Rekla sam blatnjavo, mislila sam blatnjavo.

Rekla sam blatnjavo, mislila sam blatnjavo.

Kad se tako kaže zaista ne zvuči primamljivo, ali ima neku draž i šmek. Serbian Trophy se i ovde godine održavao na Kopaoniku i želeli smo da idemo. A onda smo videli da je vikend nakog toga Blogomanija isto na Kopaoniku, na kojoj će gostovati i Bjuti i Iva i Lalilica i Mali Iv i Ptičica i greota je bilo propustiti priliku za druženje sa njima, te odlučismo da spojimo sve i pride dovedemo i decu.

Comments
Jurotrip, Putovanja

Jurotrip, dan četvrti

September 11, 2013

Pedeset nijansi zelene. To je ono što je izašlo iz mog grla tog jutra kad sam se probudila. Volim slikovitno da objasnim, nema na čemu. E to grlo je vapilo za jednim vrućim, sočnim, aromatičnim čajem te se mi brzo spustimo na doručak. U ovom hotelu kao da su znali da mi idemo na žurke pa doručak produžili do 11.

A doručak švedski, ovaj, nemački sto, brdo klope, no ništa toliko zanimljivo kao što je izgledalo dok smo prilazili. Pržena jaja, 1000 vrsti jogurta i mleka sa pahuljicama, neke viršle, kobasice i hlebovi… Veliki izbor čajeva, doduše, baš ono što mi treba. Pa možeš sam da nacediš sok, pa da napraviš kafu, izabereš sastojke sa kojim čika kuvar može da ti isprži jaja… Pojedosmo mi po nešto, popismo kafu i čaj, a onda spazismo, kad su se već svi razišli, da postoji veliki poslužavnik samo sa sirevima. Ogromni kolut bria, sitno narezan ementaler, kocka buđavog i parče velikog, tvrdog, narandžastog sira. A uz sireve neki džem od slačice, rekla bih. Narandžasto, slatko, krcka pod zubima. Kad se ukobinuje sa budžavim sirom, odzvanja u ustima kao najlepša Justin Biberova balada.

Comments
Jurotrip, Putovanja

Jurotrip, dan treći

September 6, 2013

Nakon “parents gone wild” petka večeri u Pragu, idemo ka Nemačkoj, tužni što nismo ostali duže (ili došli ranije, kao što je bilo planirano) kod Maje i Pere, ali sa odlukom da ćemo se vratiti ponovo.

Put putujemo

Put putujemo

Idemo u Hanover i to, ni manje ni više nego na žurku. Ta žurka je zapravo i povod našeg putovanja. Kumov brat puni 40 godina i to je već sam po sebi dobar razlog za dobru žurku. Brat mu pravi žurku (naš kum, zvaćemo ga Andre) i na neki način je iznenađenje. Nigel, slavljenik, zna da će biti žurka (to im je već tradicija jer je i sam napravio žurku iznenađenje svom bratu, Andreu za njegov 40. rođendan), ali ne zna ništa više o njoj. Niti gde je, niti kad, niti ko dolazi. Sad kad smo to razjasnili, možemo dalje.

Comments
Jurotrip, Putovanja

Jurotrip, dan drugi u Pragu

August 28, 2013

Нисмо навили сат. Пробудили смо се таман на време да водимо децу у вртић. То је тај биолошко родитељски сат. Никад тачан кад треба, али се зато изненада појављује на одмору.
Јана нам је, као права српска домаћица, изнела на сто све српске, сочне, здраве производе и приуштила прави угођај за време доручка. Тешко нас је било истерати, али смо оставили ракију да утоле тугу због нашег одсуства. Јана и Јан, хвала вам још једном што сте нас угостили, прошетали, нахранили, наспавали и срећне послали даље. Кад год вас пут нанесе, а ви код нас. Чак ћемо и бајкове да увеземо у спаваћу собу, да се осећате као код куће :D.
Крећемо пут Прага. Јана нас је упозорила на стање путева ка Брну и била је у потпуности у праву. Очајни су. Труцкави, бучни (када се вози преко њих) и ништа нисам могла да пишем успут.
Чешки невидљиви гранични прелаз смо прешли брзином 120км/х и тек на некој следећој станици схватили да смо променили државу по мобилној мрежи и цени у крунама. Видела се велика разлика у односу на Словаке. Било је више пива на рафовима.
Ближио се моменат сусрета моје жене и мене. Да вам испричам причу како се ми знамо. Било једном једно србовање. И био једном један форум на србовању. И тамо су се скупљали разни људи, а они најбољи остајали. Имали смо интерне форе, скупљали смо се редовно и уживо, упознавали се, дружили. Чак су нам сви слали разгледнице са летовања, баш сам их пре који дан видела и умало сузу пустила. И била ту једна жена. Појавила се, представила и била наша. Одмах ми се свидела, чим сам је угледала. Реко’ ово мора да је нека кул жена.
И остало је хисторија. Упознале смо се након пар година кад су она и Пера дошли у Бг и одмах нам је било јасно да смо једна другој суђене.
И ето мене на путу до ње, 5 година након нашег последњег и првог виђања.
Стижемо, паркирамо се испред зграде и чекамо је да изађе из трамваја. Ето ње, иде нам у сусрет, жена моја. Знамо се годинама, видимо се други пут и то нам је тако нормално. Загрљаји и пољупци пљуште, срца нам вијоре изнад глава, жене уједињене.

Comments
Jurotrip, Putovanja

Jurotrip, dan prvi

August 23, 2013

Дан је почео као и сваки претходни, буђењем. Евана смо претходно вече овдели код Владине маме у НС, а у моменту буђења је моја мама водила Лиама у вртић.

“Будеш добар, чуваш баку?”
“ДА!”
“Немој да бринеш, брзо ћемо се вратити и донећемо пуно лего коцкица и онда ћемо….”
“Ћао мама.”
Или смо ужасни родитељи или имамо веома самосталну децу.

Ко ме прати на инстаграму, могао је да види Еванову малу, наранџасту кутијицу коју је спаковао за одлазак код баке.

Данашњи план пута је укључивао Хрватску, Мађарску, Словачку и Чешку. Нећемо журити, али би било сјајно да стигнемо до увече на пиво у Праг са Мајчетом.
Увече смо проверил километражу и видели да Праг заправо и није тако далеко и да по гоогле мапсу стижемо за 9 сати (околним путем).

Comments
Foto priča, Putovanja

Gej Par(iz)ada

August 12, 2013

“You got a toothbrush? We’re going to London. Do you hear that, Doug? I’m coming to London.”

Samo što je ovog puta nije bio London već Pariz. Zašto? A zašto da ne? A i Irena je tamo, uči francuski, a gde je Irena, tu je dobar provod.
– Stižemo večeras. Gde se nalazimo?
– Maison blanche, linija 7.
– Vidimo se.

Našli smo se na dogovorenom mestu, u cveću pored stanice. Upoznale smo Irenine drugarice i udruženim koracima krenuli ka masi.

– Gde idemo?
– Idemo na gej paradu.

To je zapravo bila prva gej parada od priznavanja gej brakova u Francuskoj. Nismo do sad bili ni na jednoj. Očekivali smo mnoštvo boja i brze muzike. To smo i dobili.

You've been warned!

You’ve been warned!

Mesta za princezu

Mesta za princezu

Najzgodniji momci na paradi

Najzgodniji momci na paradi

No dress code

No dress code

Hajde da se volimo

Hajde da se volimo

Hajde da se volimo

Hajde da se volimo još malo

Comments
Foto priča, Putovanja

Барселона

March 11, 2013

– Баш би било лепо да одемо нас двоје, сами, негде, након 3 године.
– Па, где би могли да идемо?
– Негде да дишемо море, да не путујемо далеко и где је температура барем преко 5°C.

Од свих могућих опција у јануару, избор је пао на Барселону. Нисмо великли љубитељу Европе и тих урбаних и популарних градова, али смо ипак Барселони одучили да пружимо прилику. Макар због свеже морске клопе.
Нашли смо директан лет из Београда за датум који нам одговара. Полазимо у среду, враћамо се у недељу. Немамо времена за истраживање, а ни паковање, тако да трпамо ствари у ранчеве и торбе пола сата пре лета. Пасоши – ТУ. Паре – ТУ. Све остало је мање битно.

Comments
Putovanja, Razmišljanja

Блог о блогу

January 26, 2013
Кокођинђуве

Кокођинђуве

Пре него што сам почела да пишем блог, или како ја више волим да га зовем “ризницу текстова на интернету”, била сам веома скептична и питала се чему све то. Ако ми је до писања, могу да пишем дневник, а ако ми је до јавности, онда свакако нећу писати о себи него се бавити неким општим темама (мада нисам новинар). Кога још занима шта ми радимо, где путујемо и шта размишљамо?

Онда сам схватила да постоје барем 2 особе (ћао мама, ћао тата) које ће сигурно читати блог и то је била довољна мотивација да почнем са куцањем.

Иако смо путовали и пре него што смо одлучили да имамо децу, то је тада било прилично непримећено, лично и тихо јер није било facebooka, нису људи на тај начин били повезани и дељење фотографија и линкова је било компликованије. Једино место на ком смо се ми путници и љубитељи путовања окупљали су били сајтови и форуми посвећени истраживању других земаља.
A jедина сигурна ствар у вези наших путовања је била датум одласка, датум повратка и разгледнице које шаљемо најближима из сваке земље коју посетимо до крајње дестинације.

Comments