Razmišljanja

Šta stvarno želim

May 20, 2016

Želim da spavam, želim da ostanem budna.
Želim da se odmorim, želim da se sebi posvetim.
Želim da putujem, želim da svijam dom.
Želim minimalizam, želim kreativni lom.
Želim da se ljubim u parku posle ponoći.
Želim da se popnem bez pomoći.
Želim porodicu, želim mir.
Želim spontanost, trenutak i hir.
Želim da skočim, želim da se pokažem.
Želim da se okupam, blatom umažem.
Želim da budem keva, želim da budem sama.
Želim da budem divlja, želim da budem mama.
Želim šiške, želim dredove.
Želim anarhiju, želim redove.
Želim da se napijem, želim da nestanem.
Želim da napravim proju, želim da bolja postanem.
Želim da brinem, želim da ne hajem.
Želim da mjaučem, želim da lajem.
Želim da sam jaka, želim da sam stena.
Želim da se sakrijem i postanem sena.
Želim da gradim karijeru, želim da rađam bebe.
Želim da budem svoja, želim da izgradim sebe.
Želim da znam, želim da umem.
Želim da kažem da ne razumem.
Želim da se smirim, želim da ne odustajem.
Želim da trčim i ne posustajem.
Želim da šapućem, želim da sam glasna.
Želim da sam mistična, želim da sam jasna.
Želim da sam srećna, želim da sam zdrava.
Želim da sam istinita, želim da sam prava.
Želim da volim, volim da želim.
I želim to srcem celim.

Comments
Porodica, Putovanja

Kampovanje sa decom na moru

May 19, 2016

Kampovanje sa troje dece mlađih od pet godina, od kojih najmlađi ima tri meseca, a vi oskudnog kamperskog iskustva, zvuči zanimljivo i zabavno jedino ako volite izazove, adrenalin ili ako ste jednostavno mazohista.

Želeli smo prirodu, opušten ambijent, peščanu plažu i što kraći put do tamo kolima. Nije nas usrećivala pomisao na skučeni apartman u kom provodimo veći deo vremena zbog jakog sunca i usklađujemo spavanja troje dece uz borbu oko (ne)paljenja televizora, gledanja crtaća i izbegavanja besomučnog drndanja modernih uređaja za zabavu dece, ali i odraslih.

Kampovanje je zvučalo kao idealna opcija. Ali gde? Kako? Šta nam je sve potrebno? I šta mi zapravo znamo o kampovanju?

Sa istraživanjem smo krenuli u maju mesecu. Čari društvenih mreža su me dovele do žene koja godinama već letuje sa porodicom u organizovanim kamp letovalištima i ima zavidnog iskustva u tome. Njeno ohrabrivanje, podrška, informacije i saveti su umnogome doprineli da sada pišem ovaj tekst. I zato hvala Mariji na svemu tome u ključnim momentima.

Comments
Porodica, Razmišljanja

Zašto je troje (četvoro, petoro…) lakše od jednog

May 13, 2016

Koliko ste puta to čuli, a koliko ste puta prevrnuli očima i pomislili “Ma, pričaju gluposti, ja i sa ovim jednim jedva izlazim na kraj, kamoli troje”. Ili pak rekli na glas istoj toj majci koja se zagonetno smeškala, klimala glavom i govorila “da, da, znam, tako je i meni bilo sa jednim, ali STVARNO je lakše kad ih je više”.

Ako ste dovoljno hrabri, i sami ćete se upustiti u avanturu podizanja nataliteta i u pola noći jednog aprilskog dana pisati ovaj tekst ili jednostavno zaključiti da rizik nije vredan truda. “Taman je poraslo, ne diraj”, reći ćete.

Neko stručan, ko se dovoljno pozabavio tematikom bi vam svakako mogao objasniti zašto je to u teoriji, ali eto par razloga iz prakse.

Comments
Beba, Porodica

Kad sam mama

October 23, 2015

Kad je ceo dan aktivan.
Kad otkriva svet.
Kad uči da stoji.
Kad mu rastu zubi.
Kad se ukaki osam puta.
Kad se prevrne i udari glavom o pod.
Kad pokuša ponovo.
Kad se prevrne ponovo.
Kad ustane opet.
Kad ne može da spava.
Kad hoće da spava.
Kad pokušavam da ga uspavam.
Kad to traje pola sata, sat, dva, tri…
Kad plačem jer mi treba odmor.
Kad plače jer mu treba odmor.
Kad plačem jer “ništa ne stižem”.
Kad plače jer ne ume da se prepusti snu.
Kad napokon zaspi.
Kad napokon sednem.
Kad diše uravnoteženo i sisa u snu.
Kad sva tenzija iscuri na pod.
Kad osluškujem tišinu.
Kad presaberem misli i sebe.
I shvatim da je sada i ovde jedino mesto na kom bih želela da budem.

Kad sam mama

 

Comments
Beba, Porodica, Razmišljanja

Ne peglam, dakle postojim

June 17, 2015
Putospektiva dojenje

Niko nikada na svetu nije bio spreman za dete. Jednostavno, pojma nemate šta vas čeka dok ne postanete roditelj. Vaš roditeljski put zavisi od vas samih, ali i od karaktera vašeg deteta. Nemojte misliti da ga možete promeniti. Ne. Pokušajte da ga oblikujete i da ga podržavate jer niko nikad nije pobedio vetrenjaču.

Sa jednim detetom je teško. Sve je novo, sve je čudno, možda ste uplašeni, možda zbunjeni, a možda ste se odlično snašli u ulozi roditelja. Svaka čast.
Meni je trebalo 5 godina i 3 deteta da organizujem svoj život sa decom baš onako kako mi godi i sada nesebično delim iskustva koja sam na mom putu stekla.

Šta sam uradila da sebi olakšam život sa decom?

Comments
Beba, Porodica, Razmišljanja

Nemam virus, nemam sidu, zato imaj me u vidu!

May 26, 2015

Dobila si dete. Prijatelji te brišu iz imenika, stavljaju te na hide na fejsu, kažu “vidimo se za 7 godina”. Neki zaista kažu, a neki samo pomisle.
Postala si majka. Tvoja jedina briga je dete, tvoje jedino društvo je dete, tebi ne treba ništa više, nikom ne trebaš ti.

Niko te više ne zove. Svi podrazumevaju da si veoma zauzeta. Da si veoma umorna. Da si u drugom svetu. Van aktuelnih tokova. Da si se promenila. Da si postala drugačija. Da ih ne razumeš. Da te ne razumeju.

Tebi su ruke zauzete. Nosiš, pereš, kuvaš, peglaš, dojiš, kupaš, pridržavaš, vodiš, voziš, šetaš, bacaš, mašeš, uspavljuješ. Imaš rutinu. Rutina ne zahteva mozak. Zato razmišljaš o drugim stvarima. O stvarima o kojima nikada pre nisi razmišljala. O ljudima o kojima nikada pre nisi razmišljala. O odnosima, o prijateljima, roditeljima, detinjstvu… Imaš utisak da ceo život pored tebe prolazi dok ga ti nemo posmatraš. Pomalo si tužna, a znaš da ne smeš da budeš. Svi ti govore da nemaš razloga.

Comments
Kujna, Porodica, Razmišljanja

Tamarant i guz-guz

May 22, 2015

Nisam neka kuvarica. Priznajem. Uhvatim sebe često kako listam kulinarske sajtove, u potrazi za inspiracijom, gledam sve te fotografije i pomislim “pa mogla bih to i ja”. Kao i svi oni komentari ispod fotografija radova modernih umetnika. “Mog’o sam ovo i ja da nacrtam”.
E, to je ta ključna razlika između mogućnosti i realnosti. “Sve smo mogli mi, da je duži bio dan…” Ili da smo bili malo manje lenji.

Tako i ja. Imam kuhinju, gomilu kuhinjskih uređaja, aparata, dve pijace, gomilu supermarketa, profi foto opremu, a jedino što mogu da ponudim su loše kadrirane instagram fotografije nespretno aranžirane hrane. Osim kada muž kuva. On je profi aranžer. Rispekt!

Možda ne umem hranu, ali decu odlično kadriram!

Možda ne umem hranu, ali decu odlično kadriram!

Comments
Porodica, Putovanja

Sedam lekcija sa putovanja

May 7, 2015
010

Počelo je sa prebrojavanjem jednog deteta. Sada ih imamo tri komada. Deteta. Svaki izlazak iz kuće – brojimo. Svaki odazak na spavanje – brojimo. Je’n, dva, tri. Broj tri je još uvek mali, pa ne može da pobegne. Ili je u kolicima ili u marami. Sva sreća da se ne rađaju kao ždrepčići, spremni da potrče odmah. Ostali bismo verovatno samo na jednom. Detetu, ne ždrebetu.

Putovali smo i pre dece. Kad smo mogli i gde smo želeli. To su uglavnom bile bekpek, samostalno organizovane ture po Africi i Aziji. Evropa nas nije zanimala. Čak je i prvo putovanje našeg prvog mezimca bilo po afričkom kontinentu, ako računamo period dok je bio u mom stomaku.

001 (1) 002 (1)014

Kada je odlučio da se rodi i kada smo završili sa smišljanjem imena, zajedno sa prijavom smo mu i izvadili i pasoš.
Jer –  nikad se ne zna kada će čovek poželeti da ode iz zemlje.

Comments
Razmišljanja

Voli(m) te mama

March 29, 2015

Ona je želela da nosim haljinice i budem devojka.
Ja sam nosila trenerke, široke pantalone i skakala sa rolerima.

Ona je želela da imam lepu, mirišljavu i dugu kosu.
Ja sam se ošišala i retko je prala.

Ona je želela da budem lepršava i vesela.
Ja sam se mrštila i želela da budem na ulici.

Ona je želela da budem dobar đak i primeran učenik.
Ja sam mrzela školu i bežala sa časova.

Ona je želela da čitam i da se lepo izražavam.
Ja sam otkrila kompjutere i po ceo dan buljila u monitor.

Ona nikad nije spomenula udaju i unuke.
Ja sam se udala i rodila joj tri unuka.

Ona je počela da mi veruje.
Ja sam grabila ka ciljevima.

Ona je počela da me podržava.
Ja sam mogla sve da uradim.

Ona je čekala.
Ja sam odrastala.

Comments
Razmišljanja

Perspektiva

March 13, 2015

Uvod pre uvoda. Uvod pre priče. Uvod da objasni kako je jedan početak dana bio malo drugačiji od ostalih. Jer sam tog jutra saznala da negde tamo postoji jedna priča, a u toj priči ja.
Čudan je osećaj samog saznanja da si zarobljen u nečijim slovima. Mešavina treme, ponosa, radovanja i strahovanja. I pre i posle čitanja. Ali slova ostaju. I priča ostaje. I volela bih da je imam ovde, da joj se vratim, da je se setim kad zaboravim.

Draga Svetlana,  

U poslednje vreme telefon smatram produžetkom ruke. Na taj način komuniciram sa svetom. Gledam u ekran, skrolujem, klikćem, usavršila sam kucanje jednom rukom… Jer taman kada uspem drugu da uzvučem ispod jastuka ili bebe, on se pobuni i da mi do znanja mu se ni malo ne sviđa činjenica da držim telefon i gledam u taj svetleći ekran umesto u njegovo malo licašce. I moram priznati da je u pravu. 

Comments