Не знам како то код други људи функционише, али ми редовно негде јуримо, журимо и никада ништа не стигнемо. Тако је некако било и данас, мада јесмо свашта успели да одрадимо. У ствари не стижемо ништа да урадимо зато што постављамо нереалне циљеве и наравно, мислимо да је километар краћи но што јесте, а дан дужи (поготово кад устанемо у 10).
У сваком случају, управо сам рекла кад смо устали и могу да кажем да су нас сироти људи звали да нас питају да ли ћемо да доручкујемо јер је крај доручку био пре 15мин, а онда смо отечени од спавања јурили пржена јаја по тањиру и сипали со на тост као за текилу. Како је било паклено вруће, ја сам се са Еваном вратила кући да наставимо да дремамо, а Влада са Лиамом отишао да пробају да уђу у тај сташни базен. Како су ми касније препричали, прво су се мало прскали, па силазили степеник по степеник и онда је Лиам схватио шта је то и одушевљено прскао седећи на степеници од базена.
Гледао је опчињено и неког малог Руса са гуменим мишицама на рукама како скаче и игра се пластичним бродићима. Све је то он упијао да би нам показао касније поподне шта је научио.
Кад смо завршили са спавањем, упознавањем са базеном и туширањем, момци су се мало прошетали и после тога смо отишли заједно на ручак.
Од кад смо овде, имамо све редовне оброке, доручак, ручак, вечеру, са којом воћном ужиницом, а неко и по којим ноћним оброком. Неће бити чудо ако се будемо вратили са по 150 кила. Мислим на себе, неки већ имају толико 😀 (:*).
Док смо завршили ручак, већ је било време за још један купањац – сунце није пекло, а било је и даље вруће.
Овог пута смо и нашој беби јуниор обукли купаће пелене и сви заједно отишли да се брчнемо.
Супер смо се проводили, а Лиам се толико опустио да нам је показивао како се ускаче у дубоки део базена. Пар пута смо га загњурили и није му уопште сметало. Прскао је, брчкао се, ”пливао” држећи се за шлауф…
Имали смо врло напоран тренинг у ком смо хватали и јурили Лиама по базену, али ми смо се пре пар дана жалили кад је било обрнуто, зар не?
После туширања је било време за вечеру. Лиам је првог дана у ресторану на плажи био одушевљен неком рибом са пивом, па смо му опет то наручили, а нама само салете и дезерт, то не гоји. Али је вредело, дезерт је био најдивнији на свету – банана похована у кокосу, са карамел сосом и сладоледом од ваниле.
То су све дивне ствари које ја волим, а овако искобиноване још боље. Лиам је такође своју целу порцију појео и док смо се окренули већ је било 9 сати.
И опет смо јурили назад кући да се на време истуширамо и полегамо. Али смо успут срели господина крабу или рака и на брзину се позравили са њим. Знали сте да је ову кућици мазнуо пужу?
И изгледа да нас је та вода из базена заиста уморила јер смо брзински заспали и захркали. Зато дан 9 стиже са малим закашњењем од 24х 🙂