Дан 5 – Један сасвим обичан дан

Дан 5

Били смо јако изненађени када смо се пробудили и погледали на сат – 12:20. Да нисмо погрешили зону? Испоставља се да нисмо. Надокадили смо сво оно неспавање у авионима и после. И пре него што смо се Лиам и ја извукли из кревета, Влада је био код рецепције, са слушалицом у руци и упорно звао аеродром. Они се упорни нису јављали. Како паметнији попушта, Влада је после пола сата одустао и отишао по доручак док смо ми шетали по дворишту.

Интересантно како је Лиам атракција где год да кренемо. Претпостављам да је тако и са другом децом, али ми то не знамо јер до сада нисмо имали деце (ако се неко питао). И притом примећујемо како су сви пријатнији, љубазнији, како не покушавају да нам продају нешто за више пара него што је реално (бугаре не рачунамо), како се труде да нам изађу у сусрет, да нам помогну – једном речју: окружено смо дивним људима, свет као што би требао да буде. И сви би волели да држе Лиама, да га носе, да му причају, да му гугућу.

Занимљиво је да овде није могуће добити храну када год некоме падне на памет. Они тачно имају сатницу када се једе и шта се једе, тако да смо ми за доручак имали последње 4 љуте ролнице у једином роти шопу поред пута.  После клопе смо испробавали нашу нову носиљку за бебе. Мој пројекат је тренутно на чекању док не стигну фамозне металне алке које су и даље у торби ко зна где. Ако буду нестале, неко ће страдати (за почетак она туркиња).

Испоставило се да је врло једноставна за коришћење, а притом и удобна. Такође је и практична – и Лиаму и мени су руке слободне.

Изгледа шашаво, али мене руке више не боле.

Не, ово није ванземаљац. То је само нова носиљка за бебе:

Поподне смо дан провели што са слушалицом на увету, што на тераси за компјутером. Киша је падала, па смо искористили прилику да одрадимо те ружне ствари. Овде су кише другачије него код нас. Како је стано топло (данас је конкретно било плус 24 у моменту када је падала киша), киша чак и годи. Ми шетамо боси од како смо стигли у Хикадуву, па је некако и пријатно прошетати кишом. Лиам се није бунио. После Лиамове поподневне дремке, одлучујемо да одемо на вечеру. Одлазимо преко пута у најближи ресторан на обали, како не би баш пуно покисли са Лиамом.

Наравно и ту користе прилику да нам га мазну.

А онда је искористио прилику да јури своју сенку, док смо чекали вечеру.

Било му је невиђено интересантно да тапка по плочицама, окреће се и гледа у сенку. Није ми само јасно да ли је он јурио сенку или сенка њега.

Преко целог зида се простире уметничко дело које највероватније има оригинално име ”Цунами”. Цунами је погодио Шри Ланку 2004 и то баш овај јужни и југозападни део. Много људи је страдало и многа насеља и куће су просто збрисане са лица земље. Врло је тужно видети све те рушевине које и дан данас стоје поред пута. Ипак, тешко је то рећи, али они не би никада добили све те путеве, мостове, насеља, куће и генерално бољи живот да се то није десило. Кажу да је цунами нешто најгоре, али и најбоље што је Шри Ланки могло да се деси. Јако дискутабилно ако узмемо у обзир жртву. Но, да не претерујемо са ружним причама, хтедох рећи како је ова илустрација на зиду била јако сликовита и пуна интересантних детаља.

Нисмо стигли да их питамо о детаљима – били смо гладни, а и Лиаму се спавало – али вреди отићи поново и проверити о чему је реч и шта ради онај сурфер тамо, да се није изгубио? 🙂

Сума сумарум данашњег дана – торбе још увек нису стигле. Тек увече смо успели да добијемо аеродром и кажу да су добили неке 2 торбе, али да то нису наше. Сетили смо се чикице на аеродрому, који је чак имао и беџ на прслуку на коме је писало ”belt attendant”. Вероватно је приметио наша тужна лица и прстом уперио на гомилу других торби које су  можда дошле на погрешни аеродром, и главом климнуо да узмемо неку. У праву је човек, могли смо лепо да узмемо друге две торбе, у њима је сигурно било летње гардеробе 🙂
Лиаму се назире четврти зуб, симетрично овом који је изникао. Очекујемо га ових дана, а онда ћемо да прославимо, али и да се надамо да неће следећи одлучити да изникне у авиону када се будемо враћали 🙂

Лаку ноћ