Liam, Putovanja, Šri Lanka

Дан 10 – Нит смрди нит мирише

January 2, 2011

Дан 10

Велики момци су устали пре девојака и малог момка и отишли комбијем да траже нови смештај. Док су они били одсутни, ми смо били у ресторану, доручковали. Покушавала сам да обуздам Лиама једном руком, а другом да му погодим уста, а поред нас је седела мама из Норвешке са својом десетомесечном девојчицом којој јој је тек један зуб изникао и која је мирно седела у својој платненој седељци, отварала уста и сама њупала хлеб намазан паштетом. Почела је тек да пузи и мирно гледала у своју маму уз испуштање умиљатих бебећих звукова, док је наш харамбаша покушавао да се измигољи из мојих руку, да устане, да ми поједе нос, ишчупа трпавице, гребе младеж, испита сваку етикету на одећи, поједе раме, стоји на столу, пузи по поду, стоји на столици, пузи по столу, брбоће са храном у устима и узише тако да звучи као је покварени робот или да вуче цевчицом последњу кап из дугачке стаклене чаше. Надам се да је то само зато што је дечко. Да је девојчица из норвешке дечко, сигурно би се исто тако понашала. Је л тако? Јесте? Па да, претпоставила сам.

Наш локални возач

Наш локални возач

Момци/кумови се враћају са лепим вестима – пронашли су смештај, а ми можемо да изаберемо између два. Допао нам се други и ту смо се и смесили. Поред плаже је, пријатан, са лепом баштом, без климе и топле воде, али и без буке са пута. За купање ће нам грејати воду, а клима уређај је ионако непотребан на Ланки тако да вентилатор на плафону ради посао. Лежимо на лежаљкама испред и питамо се да ли је ово почетак нашег одмора. Пута, газда гест хауса, је живео у Немачкој 11 година па кумови одушевљени ћаскају са њим на њиховом матерњем језику.

Лиам и Пута

Лиам и Пута

У току пар следећих дана примећујемо да има доста Немаца, али исто тако примећујемо да се локални силно разочарају када им кажемо да смо из тамо неке ”Сербие”(!?!). Јуроп? Океј. Али нас ништа више не питају. Апсолутно им нисмо занимљиви.

Господин председник Маихнда Раџапакса

Господин председник Махинда Раџапакса

Кад смо се сместили, проверили како функционишу све љуљашко-лежаљке, крећемо до града у набавку сим картице за интернет и ћебета за пузање.

Сим картицу смо нашли, уз мало туц-муц споразумевања и великодушног баратања гига-мега бајтима. Припејд, 300 динџи, 2ГБ, у року од седам дана, укупно 24 сата. Неко време нам није било јасно шта су које бројке, проток, брзина, време, али смо на крају схватили да није ни пуно битно. Док ради – ради. После тога само докупимо још кредита и ради поново. Иако је процес куповине картице трајао сат времена, рачунам да смо све то брзо и безболно обавили, за разлику од купивине ћебета које је апсолутно немогуће у Шри Ланки јер они једноставно не продају ћебад. Не користе ћебад, поготово у овом приобалном делу. Не треба им, немају, нису чули и мислим да нису ни заинтересовани да набаве. Када тражимо ћебе, они нас погледају, понове упитно шта тражимо и понуде нам чаршав. У најбољем случају смо добили памучни прекривач за кога су тражили као да је од злата, а нама је ипак требао за под да Лиам не пузи баш по плочицама када смо у соби.

Туга

Туга - није лако поднео ситуацију са ћебетом

Тешка срца одустајемо од ћебета и у повратку купујемо њихово пециво за клопу. Опет верзије ротија, троуглића, ролница са разним љутим пуњењем.

Типичан роти шоп

Типичан роти шоп

Варијације на тему

Варијације на тему

Најинтересантније од целе куповине те уличне хране је паковање које је углавном средина из испуњене свеске неких школараца.

Оригинално и уникат паковање

Оригинално и уникатно паковање

Типична продавница

Типична продавница

Пролазимо кроз неосветљену улицу, чују се зрикавци, жабе и остале отровне и неотровне животињице што из траве што са палми, али нас свици опкољују и праве магичну атмосферу као из неког романтичног цртаног филма. То су неке од ствари које је немогуће забележити и у којима само треба  уживати.

Кумови нам јављају да су у другом кафићу на плажи па одлазимо код њих на чај-пиво и тако мало ништа не радимо осим што седимо, причамо и слушамо таласе. Јако је мирно, нема пуно људи.

Драги кумови

Драги кумови

А и плажа је доста велика па и да их има дупло више, не би било гужве. У повратку срећемо неке краве које једва видимо у мраку, али их уљудно поздрављамо и настављамо својим путем. Лиам је добио купање у лавору јер у смештају нема топле воде, па су нам скували прво у чајнику, онда смо помешали са хладном и направили идеалну бућку за бућка. Он одушевљено и тотално манијачки пљеска по води тако да смо сви мокри, али срећни :). Можда нам је заиста почео одмор?

You Might Also Like