Кум је устао сабајле и отишао на роњење, а ми се покочени пробудили и сишли доле на доручак. Био је бафе и кад смо му прилазили, одушевили се количином посуда, али се испоставило да нема баш пуно неке интересантне клопе за нас, а и за столом је било 60 степени што ником од нас није пријало, те смо брзо одустали од доручка и отишли да се спакујемо.
Овако се ми пакујемо
Иако је нови смештај удаљен само стотинак метара од хотела, морали смо такси да зовемо јер сами не би могли све ранчеве и кофере да понесемо, а и пут до смештаја је мала, уска уличица којом само мотори могу да прођу, те смо колима морали околним путем.
Воћка дана - маракуја
Смештај је супер, собе су огромне, у опису пише да имају 50 квадрата. Нема пуно намештаја, фино је опремљено, кревет је велик, а наша прицеза Лиам има љубичасти кревет са балдахином.
Нова спаваћа соба
У дворишту је просторија за ”отпадање”, а иза ње мали базен. Чим смо истоварили ствари, улетели смо у базен и по први пут се купали нас троје заједно, док је Еван спавао. Лиам је уживао у прилици да буде са нама насамо, те није могао да се одлучи да ли да се држи за моја или Владина рамена.
Чему то служи?
План за вече нам је био да идемо да се нађемо са оним другарицама које сретосмо ономад на шеталишту и да узмемо веш да прања, али смо прво сели у ресторан да клопамо и већ је пао мрак.
Празна чаша на мом оку
Иначе почне да се смркава око 5, 6, тако да не стигнемо пуно ствари да урадимо током дана, кад бубице спавају до 15 рецимо. Док смо завршили клопу, мало прошетали, купили највећу могућу порцију сладоледа у истом оном Масиму где једосмо пице, одјурили смо по веш и већ је било време на спавање. Ништа не урадисмо, а опет свашта одрадисмо. Али смо се зато увече, уз пићенце договорили да сутра знајмимо ауто и одемо мало у обилазак интересантних ствари у близини. До дана 24…
