Дан 15 – Бескућници

Дан 15

После паковања и измирења дугова, палимо љути комби и крећемо пут Хикадуве. Успут свраћамо по саподила ђус и у обилазак Гол илити Гале тврђаве. Википедија каже да су тврђаву изградили Португалци, а касније модификовали Холанђани у 17 веку. Воде рачуна о њој и дан данас тако да изгледа очувано и лепо.

У њој углавном живе муслимани (Мури) и осим светионика, цркве, симпатичних уских улица са старим кућама и доброг погледа, има пар интересантних продавница разних ручних радова, гардеробе, слика… Мој омиљен Барефоот овде исто има продавницу и увек морам силно да се потрудим како не бих одолела искушењу да купим све што ми треба и не треба.

После подне стижемо у Хикадуву, одбацујемо кумове до њиховог хотела и ми одлазимо на плажу по другаре и у потрагу за кућом. Договор је да нас петоро + Лиам делимо кућу која ће имати 3 собе, купатило, кухињу и дневну собу. Цимери ће нам бити Оливер и Ивана, пар из Суботице који су на пола пута свог пута по Азији и Ервин, који је овде већ 6 месеци и који се враћа кући средином месеца.

Јуримо главним путем и тражимо огласе у излозима. Као за инат, раније смо их више примећивали него сада када нам требају. Уочавамо један и чекамо газду да дође и одведе нас да видимо кућу. Кућа је релативно близу, офарбана је у розе, издају горњи спрат који има 2 собе, минијатурну кухињицу, купатило и терасу. Делује нам скучено и непрактично што је на првом спрату па се захваљујемо и одлазимо даље. Друга кућа коју смо уочили да се издаје је одмах до ове претходне. Издаје се цела кућа, у приземљу је дневна соба, купатило и кухиња, а на горњем спрату су 3 собе и купатило. Поседује и веш машину. И за прву, а и за ово другу кућу траже око 250еур месечно иако је ова друга доста комотнија. А она нам се и допала па узимамо број телефона како би позвали човека ако одлучимо да је изнајмимо.

Сетисмо се у међувремену локалног лика који ”може све да среди” па се упутисмо ка његовом роти шопу у нади да он зна некога ко издаје пристојну кућу. Док смо га чекали да се врати из села, појели смо један коту роти који је био невиђено слан, али добар. Придружује нам се и остатак српске екипе са плаже. Лик долази и испоставља се да зна 2 куће које се издају. Почиње полако да пада мрак, али смо упорни да нађемо кућу тог дана како би могли одмах да преспавамо у њој. Тренутно смо бескућници, али битно да имамо комби, за не дај Будо.

Прва кућа је лепа, дивно, велико двориште, али мањак собе и недостатак фружидера нас ипак тера да погледамо и ту другу кућу. Она се налази мало даље истим путем где је и та прва, али у моменту почиње киша да пада, она типична монсунска. Не престаје, јака је и упорна. Али смо и ми, и упорни и уморни. Пењемо се узбрдо по киши, надамо се да ће та следећа кућа бити она права, кад са десне стране из дворишта чујем дозивање мог имена: ”Тамарааа”. Окренем се, кад тамо на улазу стоји момак, маше нам, представља се и зове нас да уђемо. То је дечко са којим сам се дописивала преко форума и са којим сам се договарала да се видимо, али никако да успоставимо контакт од како смо на оствру. Кажемо му да ћемо свратити у повратку и одлазимо још узбрдо да видимо ту кућу која се на крају испоставља да је већ издата. Покиснути, у сваком смислу те речи, брзо улећемо у кућу нашег другара спасиоца и ту нас његов цимер турчин окрепљује цејлонским чајем спремљеним на турски начин.

Турчина су иначе упознали на аеродрому, има 19 година, слабо прича енглески и ово му је први излазак из земље икада. Мало је збуњен, али добро кува чај.

Како то увек бива, где се нађу људи ”из региона”, ту се увек испостави да се неко преко некога зна, да неко има заједничке пријатеље, родбину. Ако се неко не познаје уживо, онда се знају преко интернета. Остајемо у гостима сат, два, три, четири… Из једне приче у другу причу и тако до 2 ујутру. Другари су нам понудили преноћите како не би морали да узимамо негде собу само за једно вече. Прихватамо и овом приликом им се поново захваљујемо. Другари, хвала вам као браћи! 🙂

Спавамо као бебице сво троје и одмарамо се за сутрашњу нову акцију тражења кућа.

Ми смо скромне душе. Не тражимо превише. Само мора да има 3 собе, дневну собу, кухињу, купатило, топлу воду, машину за веш, фрижидер, базен, климу, да је на обали и да не кошта више од 100еур. Може и кућна помоћница која кува, масира и чува Лиама, али не мора да прича енглески. И сауна нам исто није неопходна, само соба са опремом за роњење. А може и биоскоп.