Foto priča, Putovanja

Барселона

March 11, 2013

– Баш би било лепо да одемо нас двоје, сами, негде, након 3 године.
– Па, где би могли да идемо?
– Негде да дишемо море, да не путујемо далеко и где је температура барем преко 5°C.

Од свих могућих опција у јануару, избор је пао на Барселону. Нисмо великли љубитељу Европе и тих урбаних и популарних градова, али смо ипак Барселони одучили да пружимо прилику. Макар због свеже морске клопе.
Нашли смо директан лет из Београда за датум који нам одговара. Полазимо у среду, враћамо се у недељу. Немамо времена за истраживање, а ни паковање, тако да трпамо ствари у ранчеве и торбе пола сата пре лета. Пасоши – ТУ. Паре – ТУ. Све остало је мање битно.

Putovanja, Razmišljanja

Блог о блогу

January 26, 2013
Кокођинђуве

Кокођинђуве

Пре него што сам почела да пишем блог, или како ја више волим да га зовем “ризницу текстова на интернету”, била сам веома скептична и питала се чему све то. Ако ми је до писања, могу да пишем дневник, а ако ми је до јавности, онда свакако нећу писати о себи него се бавити неким општим темама (мада нисам новинар). Кога још занима шта ми радимо, где путујемо и шта размишљамо?

Онда сам схватила да постоје барем 2 особе (ћао мама, ћао тата) које ће сигурно читати блог и то је била довољна мотивација да почнем са куцањем.

Иако смо путовали и пре него што смо одлучили да имамо децу, то је тада било прилично непримећено, лично и тихо јер није било facebooka, нису људи на тај начин били повезани и дељење фотографија и линкова је било компликованије. Једино место на ком смо се ми путници и љубитељи путовања окупљали су били сајтови и форуми посвећени истраживању других земаља.
A jедина сигурна ствар у вези наших путовања је била датум одласка, датум повратка и разгледнице које шаљемо најближима из сваке земље коју посетимо до крајње дестинације.

Bali, Evan, Liam, Putovanja

Zatvorena putanja

October 2, 2012

I, da li ste se svi pitali šta se na kraju desilo, po našem povratku iz Istanbula?
Pa, vratili smo se. Preživeli. I auto je preživeo, evo ga na parkingu ispred zgrade.

Dobra strana priče je ta da nas je auto, u malo prašnjavijem stanju, ali čitav, čekao na parkingu Ataturk aerodroma u Istanbulu. Dobra strana priče je ta da je auto upalio bez problema, nakon skoro mesec dana čamljenja u tamnoj gažari aerodromskog parkinga. Dobra strana priče je što smo imali keša na kartici da platimo mesec dana parkinga. Naplata po danu. Dobra strana priče je što nas je sve to koštalo manje od 500EUR. Loša strana je ta da je sve ukupno koštalo 350EUR i da smo jednostavno morali da prihvatimo činjenicu da ćemo se ili rastati od tog novca ili od našeg milog auta. Bilo je vrlo napeto. Svako je imao neku svoju priču, deca su imala svoj plač, svi smo bili malo na 3 ćoška, ali smo zato seli u auto na 4 točka i krenuli dalje. Čim smo izašli iz garaže, odahnuli smo, opustili se, rekli “ah, pa šta sad da se radi, jedna lekcija naučena…” i nastavili dalje. A nadamo se da će još neko naučiti lekciju iz ove naše priče i neće napraviti istu grešku. Dakle, ključne reči. Ataturk aerodrom parking yok! Ataturk aerodrom parking yok! Ataturk aerodrom parking yok!

Beer fest, Foto priča, Fotorama

Два сата квалитетног пива

August 22, 2012

Другари из бенда ВеТО су тог петка свирали на бир фесту, те сам на два сата напустила мој кућни, породични, бебећи живот и отишла да упијам гужву, галаму, прашину и музику. Одлично сам се провела, фоткала све и свја, пробрала и поделила са вама.

Отварање

ВеТО!

Севдах

Широм отворених уста

У слободно време

Само за њега

На погрешном месту, у погрешно време…

Три фризуре црно

Follow the leader

:*

Вето! дружба

Вето! и пријатељ

Опаки момци

Супермен и Робин

Веровали или не

Уски џемперићи

Плави другари

Нежно биће

Talking woodstock

Ма шта кажеш? Значи, не верујем.

Бандитос

Генерација 2

Пронађи уљеза

Кале, господар времена

Господар времена

Лепојке у пролазу

Њих три

И њих тројица

Foto priča, Njuhova priča

Мирјана и Пеђа

August 10, 2012

Тог петка, у јулу месецу 2012. године, спаковали су све ствари и децу, сели у ауто и запутили се ка њиховом новом дому, старој кући од блата у селу Врмџа, надомак Сокобање. План је да оспособе кућу за живот и да се врате природи.

Након 18 дана, отишли смо да их посетимо и атмосферу најбоље преносимо фотографијама :).

Кућа из маште

Кућа из маште

Њихово царство

Њихово царство

Дневна соба

Дневна соба

Читаоница

Читаоница

Кухиња

Кухиња

Момци су заузети

Момци су заузети

Пут до извора и поглед на кућу

Пут до извора и поглед на кућу

А на извору, комшија умива унуку

А на извору, комшија умива унуку

Музичка подлога за спавање

Музичка подлога за спавање

Машта башта

Машта башта

Увек је право време за фарбање кућице

Увек је право време за фарбање кућице

Њих двојица, Тео и Шива

Њих двојица, Тео и Шива

Део куће прогутан бршљеном и друштво

Део куће прогутан бршљеном и друштво

Детаљ са кућице на стени

Детаљ са кућице на стени

Вредница :)

Вредница 🙂

Помоћ пријатеља

Помоћ пријатеља

Занимација никад доста

Занимација никад доста

Аватар Тео

Аватар Тео

Гриц пауза

Гриц пауза

Назад у акцију

Назад у акцију

Амазонка

Амазонка

Bali, Evan, Liam, Putovanja

Дан 26 – Повратак дружине

April 23, 2012

Знали смо да ће доћи и тај, последњи дан и нисмо знали да ли да му се радујемо или да тугујемо.

Лиам ради веб чекин

Лиам ради веб чек-ин

Доручак

Доручак

Како све остављамо за последњи моменат, договарамо се са власником смештаја када возач долази по нас, пакујемо половину ствари, експресно радимо куповину сувенира и одлазимо на ручак у наш стандардни ресторан где једемо ону рибу у пиву. Таман смо сели, наручили храну, почиње олуја. Лети песак, лете ствари, киша пада као да је неко сипа из кофе. У последењем моменту успевамо да се сакријемо од кише и ручамо наш последњи оброк на Балију. Нисмо баш расположени. Ближи нам се тренутак истине, а ми не причамо о томе. Не знамо какав ће нам бити пут назад и не радујемо му се баш. Када смо долазили, било је једноставније. Нисмо знали шта нас очекује и радовали смо се непознатом (авиону, острву, обали, палми…). Сад тачно знамо и колико траје пут и шта нас све чека и мало нам је фрка.

Bali, Beba, Evan, Putovanja

Дан 25 – Дан пре последњег дана

April 9, 2012

Неким чудом смо успели брзо да се спакујемо и кренемо док још сунце није јако пржило. Данашњи план нам је био да посетимо храм ”Бесаких” ( http://en.wikipedia.org/wiki/Mother_Temple_of_Besakih ). Налази се на планини Агунг и једно је од најзначајнијих храмова на Балију и Индонезији. Оно што је нама било најинтересантније у причи о храму је чињеница да је остао нетакнут након ерупције вулкана 1963. Кажу да је лава прошла тик поред комплекса храмова којих има 22 и имају степенасти кровић који подсећа на…па, степенице.

Бесаких

Бесаких

Вожња је трајала неко време, представу немам колико, а ми се паркирали и чим смо угасили климатизовани ауто, осетили смо колико је вруће напољу. Нисмо имали избора него смо се запаковали и кренули да се пењемо. Свако је имао по једну бебу на грудима или леђима, осим Немање. Он је био задужен за фотографисање.

Окамењени

Окамењени

Кровне степенице

Кровне степенице

Bali, Evan, Liam, Putovanja

Дан 24 – Акција

March 28, 2012

Пробудили смо се у неко нормално време, али смо се развлачили и тек негде око 11 успели да узмемо и ауто и спакујемо се у исти и кренемо. Одлучили смо тог дана да обиђемо град Убуд. Налази се 20ак километара северно од Санура (рекла сам већ да је овде све од свега удаљено 20км). Вожња је била пријатна и брзо смо стигли. Пут до Убуда је водио кроз мале градиће, тако да нисмо ни имали утисак да само уопште изашли, а ни ушли у град. Све је деловао као да је један град(ић). Прва станица у Убуда нам је била музеј и то Бланков. Антонио Бланко је сликар који је у једном моменту свог живота дошао на Бали и ту одучио и да остане. Оженио је локалну девојку која је плесала балинежански традиционални плес и која им је родила 3 ћерке и једног сина. Крајем прошлог века, Бланко је одлучио да у оквиру своје куће отвори музеј и то је урадио 1998 године. Умро је годину дана након тога, а на имању данас живи његов син Марио који је наследио уметничке гене.

Bali, Evan, Liam, Putovanja

Дан 23 – Последња селидба

March 12, 2012

Кум је устао сабајле и отишао на роњење, а ми се покочени пробудили и сишли доле на доручак. Био је бафе и кад смо му прилазили, одушевили се количином посуда, али се испоставило да нема баш пуно неке интересантне клопе за нас, а и за столом је било 60 степени што ником од нас није пријало, те смо брзо одустали од доручка и отишли да се спакујемо.

Овако се ми пакујемо

Овако се ми пакујемо

Иако је нови смештај удаљен само стотинак метара од хотела, морали смо такси да зовемо јер сами не би могли све ранчеве и кофере да понесемо, а и пут до смештаја је мала, уска уличица којом само мотори могу да прођу, те смо колима морали околним путем.

Воћка дана - маракуја

Воћка дана - маракуја

Смештај је супер, собе су огромне, у опису пише да имају 50 квадрата. Нема пуно намештаја, фино је опремљено, кревет је велик, а наша прицеза Лиам има љубичасти кревет са балдахином.

Bali, Evan, Liam, Putovanja

Дан 21 и 22 – Ко о чему, ми о селидби

March 10, 2012

Немања је данас опет био на роњењу, а ми смо имали задатак да пронађемо нови смештај, јер је, ако сам заборавила да споменем, и овај резервисан од сутра, а ту су нам рекли тек када смо пренели све ствари. Спавање, доручак, купање, веш и остале кућне ствари нећу ни да спомињем јер се подразумевају.

Баш га воли :)

Баш га воли 🙂

Поподне крећемо у акцију и први стоп нам је неки државни хотел који је јако фенси, на обали, са прелепим бунгаловима, али једина мана му је та да је често заузет. Ту се одржавају неки државни семинари, састанци, курсеви и тада није никоме другом дозвољено да борави у хотелу. Деси се да буду слободни, али не постоји резевација унапред већ све на лицу места. Тако и одлазимо, на препад их питамо за 2 собе или бунглов или нешто за све нас, кажу има, али само за 2 дана. Баш нам је било жао, али настављамо даље са потрагом.