Razmišljanja

Voli(m) te mama

March 29, 2015

Ona je želela da nosim haljinice i budem devojka.
Ja sam nosila trenerke, široke pantalone i skakala sa rolerima.

Ona je želela da imam lepu, mirišljavu i dugu kosu.
Ja sam se ošišala i retko je prala.

Ona je želela da budem lepršava i vesela.
Ja sam se mrštila i želela da budem na ulici.

Ona je želela da budem dobar đak i primeran učenik.
Ja sam mrzela školu i bežala sa časova.

Ona je želela da čitam i da se lepo izražavam.
Ja sam otkrila kompjutere i po ceo dan buljila u monitor.

Ona nikad nije spomenula udaju i unuke.
Ja sam se udala i rodila joj tri unuka.

Ona je počela da mi veruje.
Ja sam grabila ka ciljevima.

Ona je počela da me podržava.
Ja sam mogla sve da uradim.

Ona je čekala.
Ja sam odrastala.

Razmišljanja

Perspektiva

March 13, 2015

Uvod pre uvoda. Uvod pre priče. Uvod da objasni kako je jedan početak dana bio malo drugačiji od ostalih. Jer sam tog jutra saznala da negde tamo postoji jedna priča, a u toj priči ja.
Čudan je osećaj samog saznanja da si zarobljen u nečijim slovima. Mešavina treme, ponosa, radovanja i strahovanja. I pre i posle čitanja. Ali slova ostaju. I priča ostaje. I volela bih da je imam ovde, da joj se vratim, da je se setim kad zaboravim.

Draga Svetlana,  

U poslednje vreme telefon smatram produžetkom ruke. Na taj način komuniciram sa svetom. Gledam u ekran, skrolujem, klikćem, usavršila sam kucanje jednom rukom… Jer taman kada uspem drugu da uzvučem ispod jastuka ili bebe, on se pobuni i da mi do znanja mu se ni malo ne sviđa činjenica da držim telefon i gledam u taj svetleći ekran umesto u njegovo malo licašce. I moram priznati da je u pravu. 

Beba, Porodica, Razmišljanja

Vikend za nas

September 19, 2014

“Ovo je vikend za nas, ovo je vikend za svu našu decu…”

U četvrtom sam mesecu trudnoće. Čekam jednog dečaka. Trećeg. Brata, kako ga oni zovu. Tu reč, BRAT kažu čisto, lepo, sa kotrljajućim R. BRrrrat. Jako im je smešno kada vide moj stomak koji je tek počeo da raste, ali polako već preliva preko pantalona, taman da ljudima bude neprijatno da me pitaju da li sam trudna ili sam se samo malo “popunila”. A njima je to toliko smešno da u majice stave žuta kinder jaja i imitiraju me. A onda se naizmenično igraju bebe. Jedan legne, pa viče “meee, meee”, drugi dođe, pa mazi prvog po glavi i tiho mu šapuće: “nemoj bebo da plačeš, spavaj bebo, spavaj”. Pa se onda zamene: “hoću ja da budem beba sada.” Drugi zakmeči “mee, meee, mee”. Ja im kažem da zvuče kao jarići, a njima opet bude smešno.

Beba, Foto priča, Njuhova priča

Strašan Dušan

August 29, 2014

Bio jednom jedan Dušan…
Kakav Dušan?
Strašan Dušan,
namršten, ali poslušan!

Strašno, strašno!

IMG_0527

Išao je na četiri noge,
gledao je na dva plava oka,
slušao je na četiri uva…

Strašno, strašno!

IMG_0562-Edit

IMG_0530

Ne pitajte šta je jeo.
Taj je jeo šta je hteo
– kamion ceo
i knjige jedan deo!

Strašno, strašno!

IMG_0558

IMG_0508
IMG_0613

Zubi oštri, pogled ozbiljan,
često zamišljen i vrlo znatiželjan!

Strašno, strašno!

IMG_0565-Edit

IMG_0551
IMG_0623

Dok ga Tamara
jednog dana
nije kamerom nasmejanog zabeležila.

Neodoljivo, neodoljivo!

Dušan osmeh

Pretpostavljam da svi prepoznajete o kojoj se pesmi u originalu radi, ali ne znam da li ste prepoznali Dušanovu mamu. Ona je jedna interesantna, druželjubiva, zanimljiva mlada dama koja piše i vodi još interesantniji blog o roditeljstvu koji se zove Čarapice. Iako je Dušan ovog puta bio bosonog, dogovorile smo se da ćemo se  još koji put družiti, pa ga možda sledeći put budem videla i sa čarapicama :).

Razmišljanja

Pidžama radnici

April 28, 2014

Postoje oni ljudi koji su organizovani, samodisciplinovani, vredni u uredni, a postojimo i mi, koji živimo u sopstvenom haosu spontanih želja i potreba. Vuče nas inspiracija, jaka volja i neočekivana energija koja se iznenada pojavljuje i često rešava puno stvari. A stoji i to da smo pomalo lenji te nas osim navedenih, na rad može jedino bič naterati.

Tako bejaše i sa mnom. Odluka da se ne vratim na posao u struci, kada se završilo kućno gajenje naših mladunčadi, je došla spontano i tiho, a za njom i odluka da se u potpunosti posvetim svojoj velikoj ljubavi – fotografiji. Sve što mi je potrebno je foto oprema i kompjuter. A to već imam kod kuće. Uslovi za rad – check! Ali avaj, kako prva grupa uživa u takvim uslovima, ova druga vremenom počne da se oseća ograničeno, bezvoljno, bezvredno i dosadno. Iz pidžame na posao, sa posla u pidžamu. I puno kafa pride.

Beba, Razmišljanja

Za mame

March 24, 2014

I dok sedim u kancelariji, pijuckam kaficu, u pozadini se čuje neki online bluz radio, kucam, pišem, radim, komuniciram, naletim na ovu fotografiju i ne mogu da verujem kako je sve brzo prošlo.

Sa decom u kući

Leto je, toplo je, vrelo je. Sa decom sam 24h. Spremanje doručka, užine, ručka, užine, večere… Igranje, skakanje, šetanje, hranjenje, mrljanje, prljanje, brljavljenje, plakanje, piškenje, kakenje, spavanje i tako u krug. Nemam vremena za sebe, za tuširanje i samostalni odlazak u toalet. Nedostajem sama sebi, nedostaje mi mir, tišina. Sanjam o momentu kada ću moći da prostrem veš bez dečijih rukica na mojim nogama i plača da ih uzmem. Da pročitam knjigu, da uradim nešto za sebe, nešto što samo ja volim. I tako, četiri godine kasnije, ja imam sve to o čemu sam tada maštala, a tako se raznežim kada vidim ove fotografije i setim svih momenata provedenih sa bebama, setim se tog mirisa sveže napravljenog ručka, mirisa opranog veša, mirisa dečije kosice i nežnih glavica kada se naslone na moje grudi i žele da ih utešim. I nedostaje mi. Sve mi to nedostaje i volela bih da sam tada bila svesna da će sve to jako brzo proći, da se prepustim i malo više uživam u tom periodu. Periodu kada je jedino što im je potrebno moja ljubav, razumevanje, zagrljaj, tiha uspavanka i pažnja. I par gutljaja ili zalogaja zdravog obroka.

Foto priča

Thai Yoga masaža

January 6, 2014

Taj mesec je bio prepun dešavanja. I Putospektiva i Serbian Trophy, i Kopaonik i Blogomanija i Zagreb, ali i kurs Thai Yoga masaže. Šta je to? Pojma nisam imala. Da li bih fotkala? A zašto da ne!

Jedan dan kursa sam preskočila zbog kasnog povratka iz Zagreba, ali sam joj obećala da ću doći na drugi. U međuvremenu se nismo čule, nisam bila sigurna da je verovala da ću doći, ali se u to uverila kada sam se tiho i neprimetno ušunjala u salu dok su uveliko radili na vežbama zagrevanja. Nasmejala sam joj se, mahnula i prerušila u nindžu sa foto aparatom.

Can't touch this

Can’t touch this

Godinu dana ranije, imala sam priliku da fotkam čas Acro Yoge. Izgledalo mi je fascinantno, želela sam da vidim kako to rade uživo i dobila priliku. Isti način prilaza, isto šunjanje, isto stidljivo mahanje i škljocanje. Izgleda da je to moj stil.

Foto priča, Njuhova priča

Nove godine za stare

December 31, 2013

svetlašca

Čovek je društveno biće. Ja sam čovek. Ja sam društveno biće.
Teško mi je bilo da priznam to sebi, pogotovo kada sam imala nepunih 15 ili 16 i mislila da sam sama, jedina na svetu, sebi dovoljna. Deceniju kasnije, nakon trogodišnje izolacije usled uzgajanja mladunčadi, svaki kontakt sa odraslim osobama mi ulepšava dan i tako je i ostalo do danas. Ako upoznam neku novu, interesantnu i inspirativnu osobu, makar pre toga sedela i dangubila, taj dan je za mene uspešan i ispunjen. A posebno cenim ona spontana, iznenadna i neplanirana poznanstva koja ti prevrnu život naopačke.

Foto priča, Putovanja

Zidaonik

December 23, 2013

Ne znam ko je taj Nik i zašto je kopao, ja znam da smo mi zidali. I to ni manje ni više iglo. A sve je počelo tako što smo želeli da idemo na džipijadu.
Šta je džipijada, pitate se? Osim što je opšte prihvaćen i manje fensi izraz za takmičenje terenski vozila po blatu, to je neverovatan poriv ljudi da se zaglavljuju i onda odglavljuju, a u isto vreme smrzavaju i prljaju.

Rekla sam blatnjavo, mislila sam blatnjavo.

Rekla sam blatnjavo, mislila sam blatnjavo.

Kad se tako kaže zaista ne zvuči primamljivo, ali ima neku draž i šmek. Serbian Trophy se i ovde godine održavao na Kopaoniku i želeli smo da idemo. A onda smo videli da je vikend nakog toga Blogomanija isto na Kopaoniku, na kojoj će gostovati i Bjuti i Iva i Lalilica i Mali Iv i Ptičica i greota je bilo propustiti priliku za druženje sa njima, te odlučismo da spojimo sve i pride dovedemo i decu.

Nesvrstano

Akcija: Karanfilić

December 9, 2013

Beograd, 2013 

Zapričala sam se. Nisam ni primetila kako je vreme proletelo. Površnim pogledom na telefon shvatila sam koliko je sati i izletela sam na ulicu. Obećala sam. Donela sam sastojke čak iz Zagreba, prehlađen je, pomoćiće mu.

Ulazim u auto, prolazim na žuto, nadam se da nema kamere. Levo, desno, levo, semafor. Digitalni sat na radiju pokazuje 21:55. Ulećem u zgradu, gužva je, a ja shvatam da nisam ponela novac. Prebiram po džepovima, torbi, pretincu za rukavice, piksli… nema dovoljno. Odlazim do obezbeđenja, molim ga da mi učini, kaže ne može ništa da uradi, da se obratim drugoj osobi. Odlazim do žene, hitno je, bitno je, ukratko objašnjavam situaciju, ljudi iza mene negoduju, ona pak ima razumevanja i kaže mi da ne brinem.