Bali

Пробудили смо се око 9 улепљени и знојави, јер тако је то овде, у Азији :). Влажност чини своје и ако вентилатор или клима не раде, тело покушава да регулише сопствену температуру. Имамо и климу и вентилатор, али би се онда смрзли или доживели шок када изађемо из собе, тако да је улепљено сасвим у реду.

Срећа имамо базен па не морамо да смрдимо

Бућпурућ

Вилу делимо са нашим кумом, кога сам већ споменула раније, и са његовим пријатељем Марком из Сингапура. Чисто информативно, вила има три спаваће собе, њих двојица по једну и ми једну. Наша излази директ на базен. У цену је укључена девојка која долази свако јутро да нам спрема доручак (са нашим намирницама које смо купили у супермаркету) и да очисти, ориба и пребрише све што смо ми запрасили. Свака соба има климу и вентилатор (хм, то сам већ рекла), имамо сраунд систем и гомилу дувдија са филмовима, гомилу цртаћа, чак и столицу за Лиама и креветац за обојицу (иако само Лиам спава у свом кревету).

Дан 2, 3..

Не знам који је дан, не знам који је датум, која временска зона нити колико је времена прошло од кад смо последњи пут били негде, на земљи. Него, да почнемо од јутра у Истанбулу.

Лиам, наш неснузљиви дечко је устао око 9, што је било једнако добитку на лотоу обзиром да некад уме да се пробуди и у 6. Брзо смо се попели на последњи спрат хотела како би доручковали и уживали у погледу. Уживали смо и у једном и у другом, брзо се спаковали и кренули у шопинг. Имали смо само пар сати да нађемо неку посебну врсту екстерног хард диска и још неке џиџабиџе.

Нема везе са хардиском, али суепр изгледа

На првом месту није било харда, па смо отишли на друго место. На том другом га исто није било, па су нас послали на треће. На трећем су рекли да је на четвртом, али смо тада схватили да нам се лет приближио и да нећемо стићи све да обиђемо, те смо се директ запутили ка аеродрому – у сред шпица.

Дан 1 

Како то иначе бива, планирани полазак у 2 је био померен на 3 у моменту када је Влада отишао у поноћ да спава, а онда и за 4 када сам завршила са паковањем и сређивањем у 3. Пекле су очи када је сат звонио у 4:14. Кад Влада није гледао, враћала сам се у кревет под изговором да морам да подојим Евана, али ми мој плани није функционисао до краја. Пробудио ме је када је однео у кола све ранчеве које сам поређала на сред собе, у тишини смо узели свако по једно дете, пресвукли, обукли, однели до кола, у тишни спустили у седишта, преслишали се поново (пасоши – ТУ, паре – ТУ, све остало није битно) и кренули. Било је то између 5 и 6.

Свако нешто ради

И дошао је и дај тан, то вече, када треба спаковати све ствари за наредних месец дана, упалити ауто и кренути у нову авантуру.
Овогодишња рута обухвата опет вожњу колима до Истанбула преко исте Бугарске као и прошле године. Из Истанбула овог пута мењамо руту и идемо мало даље, још источније у Индонезију, на то фамозно, рајско острво Бали. Лет траје укупно 18 сати, имамо 2 преседања, једно од 2 сата (у Дохи), друго краће у Сингапуру. А пре тога један слободан дан у Истанбулу.

Грицкалице са успут

Спаковани и спремни за покрет

И мали и велики момци тренутно спавају, буђење је за 3 сата. Онда пакујемо и момке и крећемо.

Лаку ноћ, добро јутро 🙂