Browsing Category

Razmišljanja

Majčinstvo, Porodica, Razmišljanja

Srebrna sredina

September 20, 2016

Dobila sam mail i pitanje da li želim da pišem o našem iskustvu korišćenja Pufies Trusted Trends jednokratnih pelena.
Prvo sam pomislila “super, neću morati da kupujem novo pakovanje ove nedelje”.
Onda mi je bilo bezveze jer ja i dalje preferiram platnene iako korisim i jednokratne.
A onda sam pokušala sebe negde da svrstam.

Ja se zdravo hranim, provodim puno vremena u prirodi i u dugim šetnjama, puno spavam, pijem dosta vode, ne buljim u telefon, ograničeno koristim internet na računaru, nikad ne vičem na decu, koristim isključivo platnene pelene i organsku kozmetiku, kuvam svaki dan, budim se nasmejana i volim ceo svet.
I ništa od toga nije istina. Ali nije ni potpuna neistina.

Comments
Razmišljanja

Šta stvarno želim

May 20, 2016
Sta stvarno želim-2

 

Želim da spavam, želim da ostanem budna.
Želim da se odmorim, želim da se sebi posvetim.
Želim da putujem, želim da svijam dom.
Želim minimalizam, želim kreativni lom.
Želim da se ljubim u parku posle ponoći.
Želim da se popnem bez pomoći.
Želim porodicu, želim mir.
Želim spontanost, trenutak i hir.
Želim da skočim, želim da se pokažem.
Želim da se okupam, blatom umažem.
Želim da budem keva, želim da budem sama.
Želim da budem divlja, želim da budem mama.
Želim šiške, želim dredove.
Želim anarhiju, želim redove.
Želim da se napijem, želim da nestanem.
Želim da napravim proju, želim da bolja postanem.
Želim da brinem, želim da ne hajem.
Želim da mjaučem, želim da lajem.
Želim da sam jaka, želim da sam stena.
Želim da se sakrijem i postanem sena.
Želim da gradim karijeru, želim da rađam bebe.
Želim da budem svoja, želim da izgradim sebe.
Želim da znam, želim da umem.
Želim da kažem da ne razumem.
Želim da se smirim, želim da ne odustajem.
Želim da trčim i ne posustajem.
Želim da šapućem, želim da sam glasna.
Želim da sam mistična, želim da sam jasna.
Želim da sam srećna, želim da sam zdrava.
Želim da sam istinita, želim da sam prava.
Želim da volim, volim da želim.
I želim to srcem celim.

Comments
Porodica, Razmišljanja

Zašto je troje (četvoro, petoro…) lakše od jednog

May 13, 2016

Koliko ste puta to čuli, a koliko ste puta prevrnuli očima i pomislili “Ma, pričaju gluposti, ja i sa ovim jednim jedva izlazim na kraj, kamoli troje”. Ili pak rekli na glas istoj toj majci koja se zagonetno smeškala, klimala glavom i govorila “da, da, znam, tako je i meni bilo sa jednim, ali STVARNO je lakše kad ih je više”.

Ako ste dovoljno hrabri, i sami ćete se upustiti u avanturu podizanja nataliteta i u pola noći jednog aprilskog dana pisati ovaj tekst ili jednostavno zaključiti da rizik nije vredan truda. “Taman je poraslo, ne diraj”, reći ćete.

Neko stručan, ko se dovoljno pozabavio tematikom bi vam svakako mogao objasniti zašto je to u teoriji, ali eto par razloga iz prakse.

Comments
Beba, Porodica, Razmišljanja

Ne peglam, dakle postojim

June 17, 2015
Putospektiva dojenje

Niko nikada na svetu nije bio spreman za dete. Jednostavno, pojma nemate šta vas čeka dok ne postanete roditelj. Vaš roditeljski put zavisi od vas samih, ali i od karaktera vašeg deteta. Nemojte misliti da ga možete promeniti. Ne. Pokušajte da ga oblikujete i da ga podržavate jer niko nikad nije pobedio vetrenjaču.

Sa jednim detetom je teško. Sve je novo, sve je čudno, možda ste uplašeni, možda zbunjeni, a možda ste se odlično snašli u ulozi roditelja. Svaka čast.
Meni je trebalo pet godina i troje dece da organizujem svoj život baš onako kako mi godi i sada nesebično delim iskustva koja sam na mom putu stekla.

Šta sam uradila da sebi olakšam život sa decom?

1) Pomirila sam se sa prašinom
Prašina je postojala pre vas, a postojaće i nakon vas, te nema razloga gubiti svoje vreme i boriti se protiv nečega što se ne može iskoreniti (osim ako ne odlučite da živite u vakuumu). Brišite i luftirajte, ali nemojte biti opsednuti čistoćom. A i kažu da je dobro za detetovu otpornost i protiv alergija.

Comments
Beba, Porodica, Razmišljanja

Nemam virus, nemam sidu, zato imaj me u vidu!

May 26, 2015

Dobila si dete. Prijatelji te brišu iz imenika, stavljaju te na hide na fejsu, kažu “vidimo se za 7 godina”. Neki zaista kažu, a neki samo pomisle.
Postala si majka. Tvoja jedina briga je dete, tvoje jedino društvo je dete, tebi ne treba ništa više, nikom ne trebaš ti.

Niko te više ne zove. Svi podrazumevaju da si veoma zauzeta. Da si veoma umorna. Da si u drugom svetu. Van aktuelnih tokova. Da si se promenila. Da si postala drugačija. Da ih ne razumeš. Da te ne razumeju.

Tebi su ruke zauzete. Nosiš, pereš, kuvaš, peglaš, dojiš, kupaš, pridržavaš, vodiš, voziš, šetaš, bacaš, mašeš, uspavljuješ. Imaš rutinu. Rutina ne zahteva mozak. Zato razmišljaš o drugim stvarima. O stvarima o kojima nikada pre nisi razmišljala. O ljudima o kojima nikada pre nisi razmišljala. O odnosima, o prijateljima, roditeljima, detinjstvu… Imaš utisak da ceo život pored tebe prolazi dok ga ti nemo posmatraš. Pomalo si tužna, a znaš da ne smeš da budeš. Svi ti govore da nemaš razloga.

Comments
Kujna, Porodica, Razmišljanja

Tamarant i guz-guz

May 22, 2015
IMG_7822

Nisam neka kuvarica. Priznajem. Uhvatim sebe često kako listam kulinarske sajtove, u potrazi za inspiracijom, gledam sve te fotografije i pomislim “pa mogla bih to i ja”. Kao i svi oni komentari ispod fotografija radova modernih umetnika. “Mog’o sam ovo i ja da nacrtam”.
E, to je ta ključna razlika između mogućnosti i realnosti. “Sve smo mogli mi, da je duži bio dan…” Ili da smo bili malo manje lenji.

Tako i ja. Imam kuhinju, gomilu kuhinjskih uređaja, aparata, dve pijace, gomilu supermarketa, profi foto opremu, a jedino što mogu da ponudim su loše kadrirane instagram fotografije nespretno aranžirane hrane. Osim kada muž kuva. On je profi aranžer. Rispekt!

Možda ne umem hranu, ali decu odlično kadriram!

Nego, ne kažem ja da ne znam da kuvam. Daleko od toga. Pratiš uputstva, vremenom naučiš kako/šta i sa čime ide, malo dozvoliš sebi slobodu i voilà – eto ručka. Slično kao i kad smo u parkiću zavijali sarme od peska u kestenovom lišću i pravili čorbice od trave i onih belih bobica sa žbuna koje sočno puknu kad ih baciš na asfalt i zgraziš patikom. Ne znate o čemu pričam? Pffff!

Comments
Razmišljanja

Voli(m) te mama

March 29, 2015

Ona je želela da nosim haljinice i budem devojka.
Ja sam nosila trenerke, široke pantalone i skakala sa rolerima.

Ona je želela da imam lepu, mirišljavu i dugu kosu.
Ja sam se ošišala i retko je prala.

Ona je želela da budem lepršava i vesela.
Ja sam se mrštila i želela da budem na ulici.

Ona je želela da budem dobar đak i primeran učenik.
Ja sam mrzela školu i bežala sa časova.

Ona je želela da čitam i da se lepo izražavam.
Ja sam otkrila kompjutere i po ceo dan buljila u monitor.

Ona nikad nije spomenula udaju i unuke.
Ja sam se udala i rodila joj tri unuka.

Ona je počela da mi veruje.
Ja sam grabila ka ciljevima.

Ona je počela da me podržava.
Ja sam mogla sve da uradim.

Ona je čekala.
Ja sam odrastala.

Comments
Razmišljanja

Perspektiva

March 13, 2015

Uvod pre uvoda. Uvod pre priče. Uvod da objasni kako je jedan početak dana bio malo drugačiji od ostalih. Jer sam tog jutra saznala da negde tamo postoji jedna priča, a u toj priči ja.
Čudan je osećaj samog saznanja da si zarobljen u nečijim slovima. Mešavina treme, ponosa, radovanja i strahovanja. I pre i posle čitanja. Ali slova ostaju. I priča ostaje. I volela bih da je imam ovde, da joj se vratim, da je se setim kad zaboravim.

Draga Svetlana,  

U poslednje vreme telefon smatram produžetkom ruke. Na taj način komuniciram sa svetom. Gledam u ekran, skrolujem, klikćem, usavršila sam kucanje jednom rukom… Jer taman kada uspem drugu da uzvučem ispod jastuka ili bebe, on se pobuni i da mi do znanja mu se ni malo ne sviđa činjenica da držim telefon i gledam u taj svetleći ekran umesto u njegovo malo licašce. I moram priznati da je u pravu. 

Comments
Beba, Porodica, Razmišljanja

Vikend za nas

September 19, 2014
IMG_7654

“Ovo je vikend za nas, ovo je vikend za svu našu decu…”

U četvrtom sam mesecu trudnoće. Čekam jednog dečaka. Trećeg. Brata, kako ga oni zovu. Tu reč, BRAT kažu čisto, lepo, sa kotrljajućim R. BRrrrat. Jako im je smešno kada vide moj stomak koji je tek počeo da raste, ali polako već preliva preko pantalona, taman da ljudima bude neprijatno da me pitaju da li sam trudna ili sam se samo malo “popunila”. A njima je to toliko smešno da u majice stave žuta kinder jaja i imitiraju me. A onda se naizmenično igraju bebe. Jedan legne, pa viče “meee, meee”, drugi dođe, pa mazi prvog po glavi i tiho mu šapuće: “nemoj bebo da plačeš, spavaj bebo, spavaj”. Pa se onda zamene: “hoću ja da budem beba sada.” Drugi zakmeči “mee, meee, mee”. Ja im kažem da zvuče kao jarići, a njima opet bude smešno.

Comments
Razmišljanja

Pidžama radnici

April 28, 2014
anigif_enhanced-buzz-24841-1378235569-12

Postoje oni ljudi koji su organizovani, samodisciplinovani, vredni u uredni, a postojimo i mi, koji živimo u sopstvenom haosu spontanih želja i potreba. Vuče nas inspiracija, jaka volja i neočekivana energija koja se iznenada pojavljuje i često rešava puno stvari. A stoji i to da smo pomalo lenji te nas osim navedenih, na rad može jedino bič naterati.

Tako bejaše i sa mnom. Odluka da se ne vratim na posao u struci, kada se završilo kućno gajenje naših mladunčadi, je došla spontano i tiho, a za njom i odluka da se u potpunosti posvetim svojoj velikoj ljubavi – fotografiji. Sve što mi je potrebno je foto oprema i kompjuter. A to već imam kod kuće. Uslovi za rad – check! Ali avaj, kako prva grupa uživa u takvim uslovima, ova druga vremenom počne da se oseća ograničeno, bezvoljno, bezvredno i dosadno. Iz pidžame na posao, sa posla u pidžamu. I puno kafa pride.

Comments