Browsing Category

Foto priča

Beba, Foto priča, Njuhova priča

Strašan Dušan

August 29, 2014

Bio jednom jedan Dušan…
Kakav Dušan?
Strašan Dušan,
namršten, ali poslušan!

Strašno, strašno!

IMG_0527

Išao je na četiri noge,
gledao je na dva plava oka,
slušao je na četiri uva…

Strašno, strašno!

IMG_0562-Edit

IMG_0530

Ne pitajte šta je jeo.
Taj je jeo šta je hteo
– kamion ceo
i knjige jedan deo!

Strašno, strašno!

IMG_0558

IMG_0508
IMG_0613

Zubi oštri, pogled ozbiljan,
često zamišljen i vrlo znatiželjan!

Strašno, strašno!

IMG_0565-Edit

IMG_0551
IMG_0623

Dok ga Tamara
jednog dana
nije kamerom nasmejanog zabeležila.

Neodoljivo, neodoljivo!

Dušan osmeh

Pretpostavljam da svi prepoznajete o kojoj se pesmi u originalu radi, ali ne znam da li ste prepoznali Dušanovu mamu. Ona je jedna interesantna, druželjubiva, zanimljiva mlada dama koja piše i vodi još interesantniji blog o roditeljstvu koji se zove Čarapice. Iako je Dušan ovog puta bio bosonog, dogovorile smo se da ćemo se  još koji put družiti, pa ga možda sledeći put budem videla i sa čarapicama :).

Comments
Foto priča

Thai Yoga masaža

January 6, 2014

Taj mesec je bio prepun dešavanja. I Putospektiva i Serbian Trophy, i Kopaonik i Blogomanija i Zagreb, ali i kurs Thai Yoga masaže. Šta je to? Pojma nisam imala. Da li bih fotkala? A zašto da ne!

Jedan dan kursa sam preskočila zbog kasnog povratka iz Zagreba, ali sam joj obećala da ću doći na drugi. U međuvremenu se nismo čule, nisam bila sigurna da je verovala da ću doći, ali se u to uverila kada sam se tiho i neprimetno ušunjala u salu dok su uveliko radili na vežbama zagrevanja. Nasmejala sam joj se, mahnula i prerušila u nindžu sa foto aparatom.

Can't touch this

Can’t touch this

Godinu dana ranije, imala sam priliku da fotkam čas Acro Yoge. Izgledalo mi je fascinantno, želela sam da vidim kako to rade uživo i dobila priliku. Isti način prilaza, isto šunjanje, isto stidljivo mahanje i škljocanje. Izgleda da je to moj stil.

Comments
Foto priča, Njuhova priča

Nove godine za stare

December 31, 2013

svetlašca

Čovek je društveno biće. Ja sam čovek. Ja sam društveno biće.
Teško mi je bilo da priznam to sebi, pogotovo kada sam imala nepunih 15 ili 16 i mislila da sam sama, jedina na svetu, sebi dovoljna. Deceniju kasnije, nakon trogodišnje izolacije usled uzgajanja mladunčadi, svaki kontakt sa odraslim osobama mi ulepšava dan i tako je i ostalo do danas. Ako upoznam neku novu, interesantnu i inspirativnu osobu, makar pre toga sedela i dangubila, taj dan je za mene uspešan i ispunjen. A posebno cenim ona spontana, iznenadna i neplanirana poznanstva koja ti prevrnu život naopačke.

Comments
Foto priča, Putovanja

Zidaonik

December 23, 2013

Ne znam ko je taj Nik i zašto je kopao, ja znam da smo mi zidali. I to ni manje ni više iglo. A sve je počelo tako što smo želeli da idemo na džipijadu.
Šta je džipijada, pitate se? Osim što je opšte prihvaćen i manje fensi izraz za takmičenje terenski vozila po blatu, to je neverovatan poriv ljudi da se zaglavljuju i onda odglavljuju, a u isto vreme smrzavaju i prljaju.

Rekla sam blatnjavo, mislila sam blatnjavo.

Rekla sam blatnjavo, mislila sam blatnjavo.

Kad se tako kaže zaista ne zvuči primamljivo, ali ima neku draž i šmek. Serbian Trophy se i ovde godine održavao na Kopaoniku i želeli smo da idemo. A onda smo videli da je vikend nakog toga Blogomanija isto na Kopaoniku, na kojoj će gostovati i Bjuti i Iva i Lalilica i Mali Iv i Ptičica i greota je bilo propustiti priliku za druženje sa njima, te odlučismo da spojimo sve i pride dovedemo i decu.

Comments
Foto priča, Kreativni kutatk, Razmišljanja

Šoljica čaja i čašica razgovora

October 23, 2013

Ne znam kako je sve počelo i ne znam koliko dugo traje, ali znam da se sve jako brzo desilo i da sam ih zavolela preko noći, a tada ih još nisam ni poznavala.

Njih je tri. Sve su jako kreativne, lepe, pametne, interesantne, inspirišuće i zabavne. Čitajući njihove tekstove, recepte i ideje i gledajući njihove fotke, ulazila sam u neki čudan svet – svet mašte i lepih stvari. Bilo mi je sve jako čudno i novo. Moje omiljene boje su crna i šarena. Ne volim pastelno, ne volim ukrase, ne volim šoljice i čajnike. Nisam preterano romantična, ne vodim previše računa o detaljima u kući, imam najobičnije, jednobojne, dosadne tanjire, najveće moguće šoljetine i najčešće serviram ručak u činijama. Kad se desi da slučajno dobijem cveće, stavljam ga u teglu jer vaz(n)u nemam. Oblačim se na štrafte i imam instant frizuru.

Comments
Beba, Foto priča, Njuhova priča, Porođaj

Rađanje porodice

October 4, 2013

“Bebac je odlučio da se rodi, izgleda. Čujemo se kad ustaneš…”.
I tom porukom je počeo moj dan. Osvanula je sreda, 17. jul 2013. godine.
Par sati kasnije, bila sam u Novom Sadu. Srce mi je lupalo kao ludo. Išla sam da fotografišem porođaj.

025Danijela i ja smo se upoznale na obuci za dule. Kažu da se slični ljudi privlače i ja verujem u to. Nismo imale puno vremena za ćaskanje, ali mi je brzo postala jako draga. Možda je presudan momenat bila i vežba u kojoj smo se nas dve gledale u oči i imale zadatak da slušamo jedna drugu o razlozima zbog kojih želimo da postanemo dule. Ja se ne sećam koji je moj tada bio razlog, ali se sećam da sam iz njenih očiju čitala mirnoću, staloženost, razumevanje, ljubav i sigurnost.
Šta je dula, najbolje je opisala naša drugarica, dula Nataša u njenom tekstu o pratilji porodilje otvorenog srca.

Comments
Foto priča, Njuhova priča, Razmišljanja

Њена прича – Ана

August 19, 2013

Она воли да кува, а воли и да подели оно што је скувала са вољеним особама. Воли животиње и воли да чита. Воли двориште, воли слободу, воли море и морску храну. Она воли воду, воли сунце и воли лето.

Ana 020

Ana 012

Ana 013

Ana 014

Она воли и да шије. Воли да, својим умећем, другима оствари модне жеље. Воли да креира, да буде креативна, да ствара и инспирише.
Воли Нови Сад и воли да кува зимницу.

Ana 015

Ana 016

Ana 017

Ana 018

Ana 010

Ana 008

Ana 011

Воли своју децу, своју кућу и све успомене које је везују за њу. Она мора да прода своју кућу јер је постала превелика од кад су деца отишла из ње својим путем.
Она воли да машта о новој кући, мањој и дворишту за њу и све њене животиње.

Ana 004

Ana 005

Ana 006

Ana 007

Comments
Foto priča, Putovanja

Gej Par(iz)ada

August 12, 2013

“You got a toothbrush? We’re going to London. Do you hear that, Doug? I’m coming to London.”

Samo što je ovog puta nije bio London već Pariz. Zašto? A zašto da ne? A i Irena je tamo, uči francuski, a gde je Irena, tu je dobar provod.
– Stižemo večeras. Gde se nalazimo?
– Maison blanche, linija 7.
– Vidimo se.

Našli smo se na dogovorenom mestu, u cveću pored stanice. Upoznale smo Irenine drugarice i udruženim koracima krenuli ka masi.

– Gde idemo?
– Idemo na gej paradu.

To je zapravo bila prva gej parada od priznavanja gej brakova u Francuskoj. Nismo do sad bili ni na jednoj. Očekivali smo mnoštvo boja i brze muzike. To smo i dobili.

You've been warned!

You’ve been warned!

Mesta za princezu

Mesta za princezu

Najzgodniji momci na paradi

Najzgodniji momci na paradi

No dress code

No dress code

Hajde da se volimo

Hajde da se volimo

Hajde da se volimo

Hajde da se volimo još malo

Comments
Foto priča

Acroyoga

March 21, 2013

Кад сам добила сестру, волела сам да изводим разне акробације са њом које су укључивале ношење на раменима док возим ролере или превртање преко главе и између ногу док играмо twist. Дешавало се и да је нашминкам и обучем у млекарицу, али то није битно за ову причу.
Једна од ствари у којима је и она уживала је да је ставим на своја стопала док лежим на леђима и симулирам лет авиона, што покретима, што звуцима. Некад се само опуштала и балансирала, а некада била немирна и уз смех падала на кревет.

Није се пуно тога променило од тада, осим што је она порасла, а ја добила своју децу коју могу да…кхм, са којима могу да се играм. И тако сам ја била убеђена да је то нека игра коју само ми одрасли практикујемо са децом, кад сам видела фотографије моје другарице на facebook-u где је изгледало као да она то исто ради али са својим другарицама и другарима.

Comments
Foto priča, Putovanja

Барселона

March 11, 2013

– Баш би било лепо да одемо нас двоје, сами, негде, након 3 године.
– Па, где би могли да идемо?
– Негде да дишемо море, да не путујемо далеко и где је температура барем преко 5°C.

Од свих могућих опција у јануару, избор је пао на Барселону. Нисмо великли љубитељу Европе и тих урбаних и популарних градова, али смо ипак Барселони одучили да пружимо прилику. Макар због свеже морске клопе.
Нашли смо директан лет из Београда за датум који нам одговара. Полазимо у среду, враћамо се у недељу. Немамо времена за истраживање, а ни паковање, тако да трпамо ствари у ранчеве и торбе пола сата пре лета. Пасоши – ТУ. Паре – ТУ. Све остало је мање битно.

Comments